fbpx

vlada eu

Ukrajina i Moldavija su dobile status kandidata za ulazak u EU. Mali, ali ipak napredak ostvaren je po pitanju evropskih ambicija Bosne i Hercegovine. Kandidatski status je moguć, ali tek nakon ključnih reformi.

Veliki dan za Ukrajinu i Moldaviju. Lideri zemalja-članica Evropske unije dodelili su tim zemljama status kandidata za ulazak u Uniju. Osim toga, i Gruzija je dobila jasnu evropsku perspektivu. Time su po prvi put te bivše republike Sovjetskog Saveza postale kandidatkinje za punopravno članstvo.

Odluka o zvaničnom dodeljivanju kandidatskog statusa Ukrajine i Moldavije usvojena je u četvrtak uveče na samitu šefova država i vlada EU u Briselu. I Gruzija može da računa s tim statusom, preduslov je realizacija određenih reformi na evropskom putu te zemlje.

„Dobar dan za Evropu“

Predsednik Saveta EU Šarl Mišel i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ocenili su da se radi o „istorijskom trenutku“. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je naglasila: „Ovo je dobar dan za Evropu“. Ona je dodala da su Ukrajina, Moldavija i Gruzija sada deo evropske porodice, a to je, naglasila je, najbolji signal nade koji se u ovim teškim vremenima može poslati građanima tih zemalja.

Ukrajini i Moldaviji čestitao je i nemački kancelar Olaf Šolc koji je na Tviteru napisao: „27 puta DA“ – i dodao da se raduje dobroj saradnji u evropskoj porodici.

 

Francuski predsednik Emanuel Makron bio je nešto rezervisaniji. On je ocenio da se radi o „političkom gestu“, a na konferenciji za novinare je podsetio da Ukrajina nije primljena u NATO.

Preko video-veze na samit je bio uključen i Zelenski. On je nakon jednoglasne odluke lidera Evropske unije na svom kanalu na Tviteru napisao: „Budućnost Ukrajine se nalazi u EU.“

Proces pristupanja Evropskoj unije ne mora nužno da dovede do cilja – nekada završi i u slepoj ulici. Najbolji primer za to je Turska. Ta zemlja je 1999. dobila status kandidata, pregovori s EU su otvoreni 2005. i otada se praktično nisu pomerili s mrtve tačke.

I Severna Makedonija, 17 godina nakon sticanja kandidatskog statusa, čeka na početak pregovora. Zbog bugarske blokade u ovom trenutku nije izvesno kada bi to uopšte moglo da se dogodi.

Napredak oko BiH

Do početka pregovora put je još veoma dug i u slučaju Bosne i Hercegovine. Zahtev za dobijanjem kandidatskog statusa predat je pre šest godina. Na briselskom samitu BiH je ipak napravila mini-korak u tom smeru. Kako je sinoć potvrdio Šarl Mišel, i BiH bi uskoro mogla da sledi Ukrajinu i Moldaviju. Preduslov za to je realizovanje ključnih reformi, na primer po pitanju izbornog zakona ili ustavna reforma.

Austrijski kancelar je tokom večeri naglasio da se, bez obzira na činjenicu da je rat u Ukrajini dominantna tema, „ne sme zaboraviti Balkan. Važno je da se brinemo oko Bosne i Hercegovine.“

Tokom radne večere, za BiH su se, prema informacijama DW, založile brojne zemlje – od izvora u nemačkoj delegaciji saznajemo da je u toj diskusiji prednjačio hrvatski premijer Andrej Plenković. On je nakon radne večere izašao pred novinare i izrazio zadovoljstvo činjenicom da su se u završnom dokumentu o Zapadnom Balkanu našla dva paragrafa posvećena situaciji u BiH – jedan je bio najavljen još pre samita, a drugi je dodat nakon rasprave u Briselu.

DW

 

 

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

Impuls Teme

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU