fbpx

51291461 303

Protesti do kojih je u Iranu došlo posle povećanja cene benzina su najžešće demonstracije u poslednjih 40 godina. Njihovo gušenje je krvavo kao što to još nikad nije bilo. To ima teške posledice.

Petnaestog novembra su cene benzina u Iranu preko noći utrostručene. Posle toga je došlo do protesta širom zemlje – najvažnijih u 40-godišnjoj istoriji Islamske republike. Farnzad Fasihi, novinar Njujork tajmsa poreklom iz Irana, smatra da za poslednjih 25 godina, koliko izveštava o toj zemlji, nikada nije video „proteste koji su tako žestoki i tako rasprostranjeni“, i dodaje: „To je ozbiljno – i zato je internet potpuno blokiran. Režim se boji.“

Iako se u nekim medijskim izveštajima to drukčije predstavlja, prostesti su ostali „uglavnom mirni“, no režim na njih odgovara nasiljem. Amnesti internešnal prenosi da je ubijeno više od 200 ljudi, uglavnom hicima iz vatrenog oružja, ali daje nagoveštaje i da je stvaran broj žrtava veći. I stvarno se mora pretpostaviti da ima više stotina mrtvih.

Od početka nereda je, osim toga, ranjeno najmanje 2.000, a uhapšeno više od 7.000 ljudi. Organizacije za ljudska prava strahuju da bi uhapšeni mogli da budu mučeni ili ubijani. Sada se postupno, ponovo uspostavlja internet, i sve više video-snimaka o brutalnom gušenju protesta dospeva u javnost.  Postoje kredibilni izveštaji o helikopterima iz kojih se puca na demonstrante kao i o tenkovima i pucanju iz automatskih pištolja u petrohemijskom industrijskom gradu Mahdžaru koji i dalje nije kompletno povezan sa spoljnim svetom.

Poslanik iz tog grada je u iranskom parlamentu rekao da je užasnut, uporedio je Islamsku republiku sa omraženim režimom šaha i optužio Rohanijevu vladu za tragediju, pre neko što su ga drugi poslanici silom odvukli sa govornice. Samo u Mahdžaru je bilo oko 130 mrtvih. Razmere državnog nasilja su razgnevile i zaprepastile mnoge u Iranu.

Nema poverenja u obećanja režima

Protesti su počeli iako je vlada najavila da će od prihoda od povećanja cene benzina profitirati oko 18 miliona domaćinstava tj. oko 60 miliona Iranaca. Protesti pokazuju duboko nepoverenje ljudi kada je reč o obećanjima vlade. Planirana raspodela uopšte ne omogućava da se popravi situacija 60 miliona Iranaca, a i njeno konkretno sprovođenje je nejasno. Stručnjaci smatraju da bi u najboljem slučaju time moglo da se okoristi oko 20 miliona Iranaca. Pri tome izdaci za benzin predstavljaju jedan od najvećih rashoda za porodice sa malim primanjima. A povećanje cene benzina stvara efekat padanja domina – kao posledica se može očekivati poskupljenje mnogih drugih vrsta robe.

Tako se još pojačao ekonomski pritisak na građane koji usred velike stope nezaposlenosti, uz male plate, veliku inflaciju i pad vrednosti valute ionako već dugo postoji. S druge strane, loša uprava i korupcija se nastavljaju. Osim toga, ekonomska kriza se pojačala posle novih sankcija SAD, a zbog toga su mnogi Iranci osiromašili. Priliv stranih investicija je blokiran. No, problemi su uglavnom nastali kod kuće i zbog toga većina Iranaca za bedu krivi svoju vladu.

Rupe u državnoj kasi

Iza povećanja scene benzine se verovatno krije nedostatak novca u državnoj kasi, zbog kojeg su postale neizvesne isplate plata državnim službenicima i posebno članovima snaga bezbednosti. Tome je doprinelo i značajno smanjenje izvoza nafte – što je takođe posledica sankcija SAD. No, takva kriza bi mogla da se ublaži kada bi veliki privredni konglomerati takozvanih verskih fondacija, revolucionarne garde i najvišeg vođe konačno bili oporezovani.

Umesto toga, vlada je odlučila da sprovodi mere štednje koje će najteže pogoditi građane koji su tokom proteklih godina ionako mnogo osiromašili. Predsednik Hasan Rohani, predsednik parlamenta Ali Laridžani i ministar pravde Ebrahim Raisi, dogovorili su se o povećanju cena, a njega je odobrio i najviši verski vođa Ali Hamenei. Bez njegove saglasnosti ta mera ne bi mogla da se sprovede. Osim toga, on je demonstrante okarakterisao kao razbijače i huligane koji delaju u ime neprijatelja Irana. Posle toga je protest krvavo gušen, a internet je u čitavoj zemlji – isključen.

49945544 403

Dr Ali Fatolah-Nedžat

U predvečerje povećanja cena, Najviši nacionalni savet za bezbednost je propisao iranskim medijima kako da pišu o mogućim protestima. Ali, vlasti su bile iznenađene tolikim gnevom. A njihova reakcija je bila besprimerna po brutalnosti.

Režim gubi legitimitet

Novembarski protesti su u osnovi samo nastavak protesta iz decembra 2017. I januara 2018. I tada su demonstrirali uglavnom donji slojevi stanovništva i mladi ljudi bez perspektive, i tada su protesti isto tako krvavo ugušeni za oko nedelju dana. I tada je do eksplozije dovela kombinacija ekonomskih i političkih faktora. No, ovaj put se broj demonstranata upetostručio – čak i prema zvaničnim procenama koje su obično vrlo škrte – onda ih je bilo 42.000 a sada – 200.000. Tako ovi protesti i nasilna reakcija države predstavljaju prekretnicu i to na više načina.

Slika režimskog neprijatelja je pojačana. Ovakvom, dosad u istoriji neviđenom, primenom nasilja, država je dovela do krize legitimacije Islamske republike.

Sledeći neredi – pitanje vremena

Svi faktori koji su doveli do protesta 2017/18. i sada u novembru 2019, i dalje postoje: to je kombinacija loše vođene privrede i politike, za koju je odgovoran režim. I sada je samo pianje vremena kada će doći do sledećih protesta. Pošto vlada nije spremna da zadovolji osnovne potrebe ljudi u državi, i pokazuje da je nesposobna da sprovede reforme, u Iranu se i ubuduće mogu očekivati turbulencije i nestabilnost. Pri tome je odlučujuće, kao što je to rekao renomirani socioistoričar Turadž Atabaki, to što Islamska republika ekonomske proteste stalno vidi kao pretnju za nacionalnu bezbednost i u najboljem slučaju ih ignoriše.

 

Da bi bio sprečen dalji „masakr bez učešća javnosti“, kako je francuski list Liberasion nazvao događaje u Iranu, moramo razmisliti o tome kako bu ubuduće pod takvim okolnostima moglo biti zagarantovano učešće javnosti. Jer to je najbolji put da se Irancima pošalje signal da njihov sledeći protest neće biti završen krvoprolićem.

Dr Ali Fatolah-Nedžat je gostujući naučnik Instituta Brukings u Dohi i saradnik univerzitetea u Berlinu te Centra za studije međunarodne saradnje i razvoja CECID kao i univerziteta u Briselu.

Autor Ali Fatolah-Nedžat - DW

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

Vjerujem političarima koji su dugo na političkoj sceni - 10.4%
Vjerujem novim političkim kandidatima - 86.1%

Ukupno glasova: 144
Glasanje u ovoj anketi je završeno

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU