fbpx

39468326 303

Romsko naselje u Nišu (arhivska fotografija iz 2017.)

Od Slovačke do Srbije – milioni Roma žive u naseljima gde nema tekuće vode niti kanalizacije. U vreme pandemije oni su posebno ugrožena grupa, ali se države o njima ne staraju. Ponegde se izoluju cela naselja.

Stariji, hronično bolesni i medicinsko osoblje – oni su najugroženiji u ovoj krizi. Međutim, u javnosti se skoro i ne govori o velikoj i posebnoj ugroženoj grupi u Evropi: o milionima siromašnih Roma. Za mnoge od njih, posebno u srednjoj i jugoistočnoj Evropi, uskoro bi mogla nastupiti zdravstvena i humanitarna katastrofa.

Većina živi u nehumanim uslovima gde je i obično pranje ruku izazov. Pored toga, mnogi više ne mogu da obavljaju neformalne poslove, poput sakupljanja otpada i plastike ili ulične prodaje prehrambenih artikala, kućnih potrepština ili cveća.

Nije reč samo o tome. Mnogi Romi su, pored rasprostranjenog antiromskog raspoloženja, trenutno izloženi posebnoj stigmi: zemlje poput Slovačke, Rumunije i Bugarske preduzele su dodatne mere za romska naselja pored opštih ograničenja – ona su preventivno u karantinu ili su blokirana i okružena policijskim snagama.

Romske organizacije u Evropi su zbog toga upalile alarme. Centralno veće nemačkih Sintija i Roma se pribojava da „desničarski ekstremistički i nacionalistički političari u srednjoj i jugoistočnoj Evropi koriste trenutnu krizu kako bi sprovodili rasističke pozicije i legitimisali ih kao vladine akte“, navedeno je u saopštenju ove institucije.

Poverilac za Rome Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, češki poslanik František Kopriva, takođe upozorava: „Umesto da se pokuša da se Romi kao grupa, koja je posebno ugrožena virusom, zaštiti, neki političari aktivno raspiruju antiromsko raspoloženje.“

Ugrožena naselja sa mizernom infrastrukturom 

U Evropi živi između deset i dvanaest miliona Roma – oni su najveća manjina na kontinentu. Gotovo polovina evropskih Roma živi u sedam zemalja srednje Evrope i Balkana: Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Srbiji i Makedoniji.

Tamo su i neka od neformalnih naselja koja su na veoma lošem glasu: Lunika IX na periferiji slovačkog grada Košice, Stolipinovo u Plovdivu u Bugarskoj, Ferentari u rumunskoj prestonici Bukureštu ili Šutka u blizini makedonskog glavnog grada Skoplja.

Zajedničko tim naseljima, kao ostalim njima sličnim, je činjenica da u njima na skučenom prostoru živi veliki broj ljudi. Porodice u kojima tri ili četiri generacije žive zajedno često imaju na raspolaganju samo jednu ili dve prostorije. Osim nekoliko javnih česmi instaliranih na ulici, u takvim naseljima obično nema tekuće vode ili kanalizacije. To stvara idealne uslove za širenje zaraznih bolesti.

Iako su uslovi života Roma i okolnosti u siromašnim naseljima u svim srednjoevropskim i balkanskim zemljama dobro poznati, nigde ne postoje mere kako bi se sprečilo munjevito i masovno širenje korona virusa, poput uspostavljanja boljeg snabdevanja vodom.

Željko Jovanović, koji vodi romski program Fondacije za otvoreno društvo, upozorava na dalje zanemarivanje siromašnih Roma. „Do sada je većinsko društvo ignorisalo činjenicu da je nezaposlenost među Romima loša za celu ekonomiju, kao i da su napadi desničarskih ekstremista na Rome loši za demokratiju. Sada pak mora biti jasno da zdravstvena zaštita Roma ima direktne i posledice koje će se odmah odraziti na sve ostale“, rekao je Jovanović za DW.

Socijalni programi su potrebni

U Slovačkoj je nova desničarska vlada pak prepoznala problem – ali je način postupanja sporan. Premijer Igor Matovič je najavio je masovno testiranje Roma na korona-virus, najpre u 33 naselja. Najpre bi trebalo da budu testirane osobe koje su se nedavno vratile iz inostranstva. Planirano je da testove vrše vojni lekari u pratnji vojnika. Zavisno od rezultata testiranja, pojedini stanovnici bi trebalo da budu smešteni unutar državnih karantina ili bi cela naselja trebalo izolovati.

Prema Matovičevim rečima, vojna akcija „nije državna demonstracija sile“, već se radi o bezbednosti samih Roma. Predstavnik Roma u slovačkoj vladi, Abel Ravaš, koji je ove sedmice smenjen, u svojoj izjavi za portal Parametar oštro je kritikovao te mere. Angažovanjem vojske se stigmatiziraju Romi, umesto da im se da osećaj je država njihov partner, rekao je Ravaš.

U Rumuniji i Bugarskoj su čak neka veća romska naselja blokirana od strane policije i žandarmerije, jer su se mnogi njihovi stanovnici proteklih dana vratili iz inostranstva i, pored toga, očito masovno kršili pravila samoizolacije.

U Țanderaju na jugoistoku Rumunije, gde žive brojni Romi, patroliraju desetine maskiranih policajaca i grad je blokiran. I u Bugarskoj su romska naselja u gradovima Nova Zagora, Kazanlak i Zliven opkoljena.

Osim takvih policijskih i vojnih mera, siromašni Romi do sada su primali posebnu državnu pomoć u samo retkim slučajevima. U Slovačkoj je za neke opštine u romskim naseljima organizovano mobilno snabdevanje pijaćom vodom. U Rumuniji je kancelarija gradonačelnika Kluža tokom prošle sedmice podelila pakete s hranom i sredstvima za higijenu za 300 porodica koje žive na periferiji grada pored deponije smeća.

U Mađarskoj, posebno na istoku zemlje, gde u nehumanim uslovima žive brojni Romi, aktivista i predsedavajući Mađarskog romskog parlamenta Aladar Horvat zatražio je poseban socijalni program za stanovnike ovih naselja.

U pismu vladi i predsedniku, on je predložio devet tačaka. „U getoiziranim područjima stanovnici nemaju ušteđevinu ni zalihe, tamo ne postoji zdravstvena nega i raste strah ljudi da neće deci imati da daju da jedu“, napisao je on. Do sada nije dobio odgovor.

Autor Keno Fersek

DW

 

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU