fbpx

milkica crveni karton

 Ilustracija Jelena Žilić, iz knjige „Žene BiH“

U Republici Srpskoj danas je neradni dan. Praznik takoreći. Vlada je tako odlučila juče oko 14 časova. U nedeljno popodne, dakle. Šta je to Vladu Republike Srpske natjeralo da „vanredno zasjeda“ u svetu nedjelju i još na veliki pravoslavni praznik Aranđelovdan? Poplava? Zemljotres? Objava rata, daleko bilo? Ne, nego nešto sasvim drugo. A šta se slavi? Pa Dejtonski sporazum, ili utemeljenje nakaradne države u kojoj su i praznici obični cirkus.

piše: Milkica Milojević

O kakvom se cirkusu radi dobro znaju građani Republike Srpske. Jer, podsjetimo, Vlada RS je u četvrtak jasno poručila da Dan potpisivanja Dejtonskog sporazuma, kao republički praznik, koji je ove godine pada u nedjelju, neće biti „premješten“ na ponedjeljak. Tako, uostalom, piše i u Zakonu o praznicima RS. I u redu, sve pet!

Juče, dakle, u tmurno prohladno nedeljno popodne, roditelji su spremali rance svojoj dječici koja idu u škole ili vrtiće, neki su slali poruke, kojima potvrđuju poslovne sastanke zakazane za ponedjeljak, neki su se spremali da ranom zorom krenu na vakcinaciju protiv korone ili da odu u opštinu, sud, matični ured, da obave neka posla...I sve tako. A onda – šok. Vlada Republike Srpske je iznebuha odlučila da će ponedjeljak biti neradni dan.

Vele, neće raditi republički organi i organizacije, organi jedinica lokalne samouprave, javna preduzeća i ustanove. Znači, nema škole, nema vrtića, nema vakcinacije, nema ići produžiti registraciju za auto ili izvaditi rodni list!

Danas, dakle, u RS ne rade „oni na budžetu“. Zaposleni u privatnom sektoru rade. Ko im je kriv. Roditelji koji rade „kod privatnika“, a djeca im idu školu ili vrtić, mogli su sinoć samo da se uhvate za uši i igraju! Da čupaju ruse kose! Ko će im čuvati djecu na neplanirani praznik? Njihova stvar, nek se snađu! Neće valjda država da se zamajava takvim budalaštinama.

Ima država preča posla. Recimo, glavni posao „države“ u Republici Srpskoj glasi: kud Dodik okom, tu „institucije“ skokom.

Otkud sad Dodik, pitaćete se! Čuj, otkud!

Podsjetimo, dakle, opet: Vlada RS je u četvrtak objavila, pa u petak potvrdila medijima da će ponedjeljak biti radni dan.

A onda je u nedjelju, juče dakle, licem na Dan Dejtonskog sporazuma, Milorad Dodik u 13 časova održao pres konferenciju i rekao: sutra je u RS neradni dan! I tačka. Njegov lični servis, koji se zvanično zove Vlada Republike Srpske, skočio je na noge lagane. Da onome što je Dodik izjavio hitro dade institucionalni okvir. Da provede volju gospodarevu. Već u 13 sati i 40 minuta u medije je stiglo saopštenje: Vlada RS donijela je zaključak da je sutra u Republici Srpskoj neradni dan.

Kad je to Vlada „zaključila“, sve usput kršeći Zakon o praznicima? Kako se tako brzo Vlada „sastala“? Ili je opet u pitanju jedna od onih famoznih telefonskih sjednica, za koje se ne sazna jesu li se uopšte desile? Nemamo pojma.

Nije prvi put da Vlada Republike Srpske ovako postupa. Sjetimo se samo prvog talasa korona pandemije. Ono, kad je Dodik izašao na televiziju i poručio vaskolikom pučanstvu: nećete večeras u grad, jer će biti uveden policijski čas. A Vlada RS, hop! Sastadoše se ministri brzinom munje i skrojiše za sat dva odluku o ograničenju kretanja ili tako nekako. A Lukačevi specijalci se uhvatiše dugih cijevi i banuše na ulice da se, do zuba naoružani, bore protiv „nevidljivog neprijatelja“. Dugim cijevima na virus, bato, nema šale!

Ali, opet, ova dejtonsko - praznična zavrzlama je prevazišla sve dosadašnje. Pogotovo jer je Vlada RS „zaključila“ da će oni koji danas ne rade, taj neradni ponedjeljak morati kasnije nadoknaditi. Kao da živimo usred nekog skeča „Top liste nadrealista“!

Još kad su po društvenim mrežama počele da „iskaču“ objave tipa „kakav praznik, šta se to slavi“ ugođaj je bio potpun!

Jer, stvarno, šta to uopšte slavimo?

Ovako. U Republici Srpskoj se, kao republički praznik, slavi 21. novembar, Dan uspostavljanja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH, poznatijeg kao Dejtonski sporazum.

Dakle, Dan Dejtonskog sporazuma je praznik u pola Bosne i Hercegovine. U drugoj polovini, Federaciji BiH i Brčko distriktu, nije praznik.

A šta mu znači ono „dan uspostavljanja“? Pa znači da Dejtonski mirovni sporazum nije potpisan 21. novembra 1995. u Dejtonu, kako se obično govori, nego 14. decembra 1995. u Parizu, u Jelisejskoj palati. U Francuskoj se i danas čuva originalni dokument.

Dakle, u vojnoj bazi u Dejtonu, Ohaio, SAD, 21. novembra prije 26 godina su se dogovorili, ili narodski rečeno, pogodili pregovarači: Alija Izetbegović, Slobodan Milošević i Franjo Tuđman, plus „utjerivači mira“ Ričard Holbruk i Vesli Klark. Eto, pogodili se da više nema ratovanja i da će biti Bosna i Hercegovina, sa dva entiteta i tri konstitutivna naroda. Pa se rukovali.

Znači, u pola BiH se slavi dan kad su se moćnici „pogodili“, a ne kad je sporazum zvanično potpisan. Toliko o poštovanju procedura.

Taj Dejtonski sporazum, čiji je integralni dio i Ustav BiH i na kojem se, dakle, temelji država u kojoj živimo, u BiH nikad nije zvanično preveden. I nikad nije ratifikovan. Jedan navodno originalni primjerak tog dokumenta se navodno zagubio, pa je navodno nađen u jednoj kući u Palama. Valjda kod nekog vozača ili bodigarda političara iz tog doba.

Ima li orginalnog primjerka Dejtonskoj sporazuma, koji pripada strani potpisnici, u Arhivu BiH? Ne znamo. Neki se kunu da je tamo, drugi tvrde da ga tamo nema.

Dejtonski sporazum je u BiH, dakle, kao čudovište iz Loh Nesa: svi pričaju o njemu, ali ga niko nije vidio!

Svi pričaju o njemu, već 26 godina. Uglavnom, isprazne priče. Svako ga tumači na svoj način, i po potrebi. I tako u nedogled.

Narodu je, 1995. godine, kad je potpisan, Dejtonski sporazum donio radost. I nadu. Nije se više pucalo, ginulo, bježalo, gladovalo... A narod ko narod, malo mu treba.

Prvih poslijeratnih godina vladao je optimizam. Za kratko. Ispostavilo se da smo u ćorsokaku. Da je država u kojoj živimo - lakrdija.

Nema to veze sa entitetima, kantonima, konstitutivnim narodima... nego sa činjenicom da jedan političar, bilo koji političar, može tek onako, kad mu padne na pamet, da nam naredi da ne izlazimo na ulicu. I da nam na jedan dan zatvori vrtiće, opštine, škole, ambulante... jer je, ko biva, praznik.

 

Kolumne „Crveni karton“ objavljujemo u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert u BiH. Autorka kolumni je dugogodišnja novinarka, aktivistkinja i feministkinja, koja je u mladosti bila prva žena fudbalski sudija u BiH

Autor: Impuls

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU