fbpx

putin bajden

Prvi susret ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog Džozefa Bajdena bio je „konstruktivan“ i protekao je „u dobroj atmosferi“. Mnogo toga nije dogovoreno, ali to je bilo i za očekivati.

Autor Bernd Rigert 

Znak da s teško narušenim američko-ruskim odnosima opet ide u nabolje, ruski predsednik je spomenuo već na samom početku svoje konferencije za novinare. Obe zemlje će u sledećim danima da vrate ambasadore na svoje pozicije. Putin je ruskog ambasadora povukao iz Vašingtona nakon što ga je Džozef Bajden u jednom intervjuu nazvao „ubicom“ (killer) koji uklanja opozicione političare. Nakon toga je Bela kuća uradila isto sa svojim ambasadorom u Moskvi.

Očigledno je da su dva predsednika prilikom svog susreta u Ženevi odlučili da poprave odnose između dve nuklearne sile. „U njegovim očima sam video tračak nade“, rekao je Putin komentarišući svog sagovornika. I još je dodao: američki predsednik je veoma iskusan, uravnotežen i profesionalan.

„Mi govorimo istim jezikom. To međutim ne znači sa gledamo jedan drugom duboko u oči, pronalazimo srodnu dušu ili da se kunemo u večnu ljubav“, spustio je loptu Putin istovremeno.

Pozitivan ton, ali bez iznenađenja

Američki predsednik Bajden je na odvojenoj konferenciji za novinare bio nešto trezveniji. „Poverenje? Ne radi se tu o poverenju, nego o interesima i proveri sopstvenih interesa“, kaže Bajden.

„Nisam baš siguran da će Putin promeniti svoje ponašanje“, rekao je američki predsednik, ali je i dodao: „Bilo je važno lično se sresti. Atmosfera susreta bila je pozitivna i bez uzajamnih optužbi.“

Strateški dijalog bi trebalo da počne

Za Amerikance, najvažniji rezultat susreta jeste dogovor oko početka strateškog dijaloga koji bi trebalo da se okonča pregovorima o kontroli naoružanja. „Važno je da postoji međusobna komunikacija kako bi se izbegla neželjena eskalacija sukoba“, rekao je Bajden.

SAD i Rusija su, kako kaže Putin, odgovorne za globalnu stratešku stabilnost, zbog toga što se radi o najvećim atomskim silama na svetu. On je pohvalio činjenicu da je Bajden, odmah nakon preuzimanja funkcije u januaru ove godine, sporazum „Novi START“ (New START) produžio za pet godina.

To, smatra Putin, obema stranama omogućava pregovore oko kontrole naoružanja. „Za tri do šest meseci svešćemo bilans uspeha današnjih razgovora“, rekao je Bajden pred novinarima.

Svađa oko ljudskih prava i opozicionih političara

Ali potpuno suprotna gledišta dve strane imaju kada je reč o kršenju ljudskih prava, pritiska na opozicione političare ili hapšenja Putinovog oponenta Alekseja Navaljnog. Bajden je rekao da je iskoristio ovaj samit kako bi svom sagovorniku dao do znanja da će se on uvek zauzimati za zaštitu ljudskih prava i da će o tome jasno i glasno da govori. „To i ne može drugačije, jer je to deo našeg stava“, rekao je Bajden.

I oko sukoba u Ukrajini, gde Rusija pomaže separatistima i gde je anektirala poluostrvo Krim, dve delegacije razmenile su svoje dijametralno suprotne stavove, bez naznake približavanja. Putin je pak napao SAD da indirektno raspiruju sukob u Ukrajini, te da krše ljudska prava u Iraku, Avganistanu i zalivu Gvantanamo.

Putin je takođe američke nevladine organizacije optužio da pokušavaju da oslabe Rusiju. On je još jednom ponovio da se odnosi Rusije i SAD nalaze na najnižoj tački, a da za to nije kriva Rusija.

Bajden je te optužbe, na pitanje novinara, okarakterisao kao „smešne“. „Ugled Rusije u svetu pada i Putin je toga itekako svestan“, zaključio je Bajden.

Radna grupa za rešavanje problema kibernetičkih napada

Oba predsednika razgovarala su i o kibernetičkim napadima koji su usmereni protiv američkih objekata i koji služe uceni. Putin je odbacio sve optužbe prema kojima ti napadi dolaze iz Rusije ili iza kojih bi čak navodno trebalo da stoji ruska vlada.

„Rusija je uvek sarađivala s američkim istražnim organima kada su u pitanju kibernetički napadi“, rekao je Putin i dodao da se radi o „globalnom fenomenu“. On je istovremeno optužio američku stranu da nikada nije odgovorila na ruske upite o mogućim kibernetičkim napadima na rusku infrastrukturu koji su dolazili iz Amerike.

Bajden je kod teme kibernetičkih napada bio vrlo jasan izrekavši skrivenu pretnju: on je ruskoj strani predao spisak sa 16 životno važnih područja u SAD koji ne smeju da budu napadnuti ucenjivačkim softverom. Ako se to ipak dogodi, SAD će, zapretio je Bajden, uzvratiti „na odgovarajući način“.

Bajden je ostavio otvorenim kako bi ta odmazda trebalo da izgleda. „On (Putin) zna da mi to možemo“, dvosmisleno je rekao američki predsednik. Ali obe strane su ipak postigle dogovor o formiranju radne grupa koja bi se bavila kibernetičkim napadima.

Neuporedivo s Helsinkijem i 2018.

Američka strana je ta koja je insistirala na odvojenim konferencijama za novinare nakon susreta. Vladimir Putin pristao je da kao prvi odgovara na pitanja svetskih medija i to je trajalo više od jednog sata.

To je Bajdenu omogućilo reaguje na ono što je Putin govorio. U svakom slučaju, Vašington je hteo da izbegne nastup kao pre tri godine u Helsinkiju, kada je Putin tadašnjeg predsednika Donalda Trampa, koji se pokazao kao potpuno nedorastao takvim izazovima, pred svetskim medijima gotovo ponizio. Ovoga puta Putin je poredeći dva predsednika uz osmeh rekao: „On je potpuno drugačiji od Trampa“.

Tada su Putin i Tramp razgovarali potpuno sami, samo s jednim prevodiocem. Protokol nije vodio niko. O čemu su zaista pričali, do dan-danas je ostala tajna. U sećanju je ostala izjava Trampa nakon susreta da više veruje Putinu nego sopstvenim tajnim službama. Tramp je zaključio da se Rusija nije mešala u američke izbore, na što Bajden gleda potpuno drugačije.

Ovoga puta predsednici tokom razgovora u Ženevi nisu bili sami, već su tu bili i ministro, savetnici i stručnjaci. Obe strane su, potvrdio je predsednik Putin, dogovorile formiranje mnogih radnih grupa na ekspertskom nivou kako bi se započelo s razgovorima o čitavom nizu problema koji opterećuju odnose dve supersile.

„Amerika je ponovo tu“

Na kraju svoje konferencije za novinare Džozef Bajden je sveo pozitivan bilans svoje jednonedeljne turneje po Evropi i četiri samita s demokratskim partnerima i ruskim predsednikom na koga gleda kao na autokratskog protivnika.

„Amerika je ponovo tu. Mi smo uz naše saveznike i postavljamo jasne temelje za odnose s Rusijom“. Bajdenu je, kako je naglasio, postalo jasno da Rusija ne želi novi Hladni rat. Kod sukoba su tu i zajednički interesi, rekao je Bajden i ukazao pritom na činjenicu da, kad je u pitanju konkurencija prema Kini, Rusija s tom zemljom ima dugu zajedničku granicu.

DW

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

Impuls Teme

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU