Nekima mračan, nerazumljiv, pomalo čak i bizaran, Tim Barton je, bez ikakve sumnje, jedan od najoriginalnijih i najupečatljivijih režisera današnjice.
Inspirisan klasicima kao što su The Cabinet of Dr. Caligari i Metropolis, Barton je u svoje stvaralaštvo ulio samo sebi svojstvenu atmosferu gotike, groteske, komike i ekscentričnosti. Zahvaljujući njegovom prepoznatljivom pristupu, nije teško posle svega nekoliko sekundi zaključiti da je u pitanju neki od njegovih filmova.
Svaki od njegovih filmova odaje utisak da smo u nekom fantastičnom i logički nemogućem snu ili, pak, da posmatramo misli i događaje koji se odigravaju u nečijoj glavi. Barton na svoje delo uspeva da projektuje univerzalnu ideju o čežnji za onim što je neuhvatljivo i neodrživo i što u svetu jave nije moguće.
Duhovi, skeleti i grobovi česti su motivi u njegovim filmovima. Za njega smrt ne predstavlja kraj svega što jeste, već samo kraj onog što nam je poznato i otključavanje neke druge realnosti koja egzistira paralelno sa onom u kojoj živi obitavaju. To je najlakše uvideti u kultnom filmu Beetlejuice i animiranom filmu Corpse Bride.
Karakterističan za Bartonove filmove je glavni lik koji ne pripada društvu. Najtipičniji primer za to je Edward Scissorhands u istoimenom filmu, kog okolina u početku vidi kao nešto egzotično, a potom kao čudovište koje predstavlja opasnost po njihov udoban život u predgrađu. Međutim, Barton ekscentričnost svojih likova posmatra kao dar i mnogima od njih daje sposobnost za umetnički izraz, kojim se oslobađaju stega svakidašnjeg i uobičajenog.
Dubljoj psihologizaciji likova doprinose i neizostavni flešbekovi, te tako saznajemo šta je uticalo na oblikovanje njihove ličnosti i tipičnih obrazaca njihovog ponašanja. Upoznajemo se sa psihom likova na dubljem nivou, zbog čega nam je lakše da se povežemo i poistovetimo sa njima.
Svetlost i senke još jedan su instrument pomoću kog Barton prenosi svoja osećanja prema određenim situacijama. Jarkim bojama neretko oslikava flešbekove i druge realnosti, kao što je slučaj sa svetom mrtvih u filmu Corpse Bride, i time nam sugeriše na koje trenutke i dimenzije treba obratiti više pažnje.
Filmovi Tima Bartona ne bi bili ono što jesu da nije karakterističnog izgleda njegovih likova – visoke jagodice, upali obrazi, krupne oči i samrtno bledilo. Takođe, teško je pomisliti na Bartona, a da se usput ne setimo i Džonija Depa i Helene Bonem Karter koji su sastavni deo čak jedne trećine njegovih filmova.
Autentičan i beskompromisan, Tim Barton je zaslužan za to što se mnogi koji ne pronalaze mesto u poretku rutina i ušuškanih života ne osećaju kao da zbog toga nešto nije u redu s njima. Naprotiv, on ohrabruje jedinstvenost i nepomirljivost koje dovode do spoznaje realnosti i sopstvenog JA na nekom višem nivou.
Nina Bojović, Helly Cherry