fbpx

1111534475

Zašto su autori dokumentarnog filma o razlozima pada nivoa inteligencije ljudi tokom poslednjih decenija izbacili verziju antropologa Edvarda Datona, koja je prvobitno bila okosnica ovog projekta? Da li su njegovi zaključci, iako možda istiniti, zapravo isuviše neprijatni, pa je uredništvo odlučilo da ovu teoriju ne emituje?

Nivo ljudskog intelekta postepeno se snižava. Ova zastrašujuća vest je glavna poruka dokumentarnog filma koji je bio emitovan u novembru na nemačko-francuskom kanalu „Arte“. Kao glavni razlog za pojavu ove tendencije, autori su naveli hemijska sredstva koja još u majčinoj utrobi negativno deluju na razvoj mozga budućeg deteta.

Pa ipak, dosta toga nije prikazano gledaocima, što je prema prvobitnom projektu trebalo da bude gotovo glavni motiv za snimanje ovog filma. Zapravo, „Arte“ je nešto ranije snimio intervju sa antropologom Edvardom Datonom, koji se tokom mnogo godina bavio istraživanjem u ovoj oblasti. Daton inače predaje antropologiju na univerzitetu u finskom gradu Oulu. Pa ipak, na kraju su autori odlučili da deo gde antropolog izlaže svoju teoriju ne uključe u završnu verziju filma. Postavlja se pitanje zašto, i šta im je to u Datonovoj teoriji smetalo.

Pametni ljudi se od 19. veka sporo i pasivno razmnožavaju

Prema mišljenju Datona, „intelekt se do 80 odsto nasleđuje“. U praksi je ranije postojala moćna prirodna selekcija u korist ljudi koji su pametniji. Takvi predstavnici čovečanstva su obično bili imućniji, a time i u poziciji da se razmnožavaju i podižu više potomstva.

„Do vremena industrijske revolucije, u svakoj generaciji, do 50 odsto imućnijeg stanovništva je uspevalo da podigne 40 odstosvog potomstva (imajući u vidu da je smrtnost dece bila značajno veća nego danas). To znači da je u svakoj sledećoj generaciji nivo intelekta konstantno rastao“, objašnjava Daton za Sputnjik. Antropolog kaže da je ovaj trend bio prisutan od srednjeg veka do početka 19. veka.

„A onda je nivo intelekta postao veoma visok, što je posledično dovelo do izvanredno važnih otkrića, došlo je do industrijske revolucije“, objašnjava Daton.

Posledice industrijske revolucije su dovele do toga da se kvalitet života velikog broja ljudi značajno poboljšao, ali je zato došlo i do promena u principima selekcije.

„Pojavila se vakcinacija, koja je značajno smanjila stepen dečje smrtnosti“, objašnjava antropolog. Osim toga, došlo je do pojave sve većeg broja različitih kontraceptivnih sredstava, što je dovelo do toga da pametniji ljudi mogu da planiraju svoj život, odnosno da se ne ponašaju impulsivno.

Posredno, u siromašnim porodicama je počelo da opstaje sve više dece, a imućnije porodice, koje su obično i bolje obrazovane, imale su manje dece. Na ovaj trend je, osim kontracepcije, uticala i činjenica da su se žene iz imućnijih i porodica školovale i počele da rade, čime su imale manje prilike da isključivo budu kod kuće i podižu brojnu porodicu. Osim toga i crkva je odigrala važnu ulogu, pozivajući ljude da se što više razmnožavaju. A religioznost je, po mišljenju naučnika, više karakteristična za ljude sa nižim stepenom intelekta.

Zašto je nivo inteligencije rastao do devedesetih godina prošlog veka, a sada je primetan njegov pad?

Posledica industrijske revolucije jeste i to da su nastale promene u životnoj sredini, i sve veću ulogu je u tome igrala nauka. To je dovelo do razvoja analitičkog mišljenja kod ljudi. Prema rečima Datona, upravo analitičke sposobnosti nisu presudan faktor koji bi mogao da ukaže na rast ili pad nivoa inteligencije. Osim toga, Daton ukazuje na manjkavosti samog testa kojim se utvrđuje stepen intelektualnih sposobnosti.

Antropolog kaže da se kao negativni rezultat poboljšanja opštih uslova života kod savremenih generacija pojavila sporost reakcije, smanjena sposobnost razlikovanja boja, manja sposobnost da se zapamte brojevi i, generalno govoreći, manji stepen genijalnosti.

„Sve ove promene konstatujemo tokom poslednjih stotinak godina. Tako da mi, naše generacije, postajemo sve manje pametni i manje intelektualno razvijeni — a sve je to posledica genetike“, konstatuje Daton.

Inicijalno je film kanala „Arte“ trebalo da bude posvećen problemu genetskog aspekta datog fenomena. Međutim, on na kraju uopšte nije bio obrađen.

„Ne znam, možda su se autori filma uplašili moje teorije i nisu želeli da je predstave svojoj publici“, kaže Daton. Prema njegovim rečima, ovako su se uglavnom ponašali i svi recenzenti njegovih naučnih radova.

„Dosad je uvek bila ’ista pesma‘. Bilo je onih koji su govorili: ’Da, odlično, objavite ovaj naučni rad‘. A opet, neki drugi recenzent bi rekao da moj rad nikako ne bi trebalo objavljivati. Izgleda da se javnost, generalno, plaši mojih zaključaka“, ističe Daton.

Inače, autori filma kroz svoj projekat šalju poruku da se stepen inteligencije kod novih generacija smanjuje zbog negativnog uticaja zagađenja i hemikalija na životnu sredinu, i da bi se ekološkim delovanjem sve to moglo poboljšati. Daton ne veruje u takvu mogućnost.

(Sputniknews.com)

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU