fbpx

tamna materija

Ovo je najdetaljnija mapa raspodele tamne materije u univerzumu. Svetli predeli predstavljaju mesta sa najvećom koncentracijom tamne materije, gde se galaksije stvaraju. Nijal Džefri/Dark enerdži kolaborejšn

Međunarodni tim naučnika stvorio je najveću i najdetaljniju mapu raspodele tamne materije u univerzumu.

Rezultati su iznenađujući zato što pokazuju da je tamna materija više glatka i raširena nego što to predviđaju trenutno najbolje teorije.

Deluje da se ovo zapažanje ne podudara sa Ajnštajnovom teorijom relativiteta, što je zbunilo naučnike.

Rezultate su objavili naučnici koji sarađuju u okviru međunarodne inicijative Dark enerdži survej (Dark Energy Survey).

Tamna materija je nevidljiva supstanca koja prožima prostor.

Ona čini 80 odsto materije u univerzumu.

Astronomi su utvrdili gde se tačno nalazi, zato što izobličava svetlost udaljenih zvezda.

Što je veće izobličenje, veća je koncentracija tamne materije.

Doktor Najal Džefri iz Visoke formativne škole u Parizu, koji je sastavio mapu, rekao je da rezultat predstavlja „pravi problem" za fiziku.

„Ako je ovaj nesklad tačan, možda je Ajnštajn pogrešio", rekao je za BBC Njuz.

„Možda mislite da je ovo loša stvar, da je fizika 'slomljena'. Ali za fizičara je to izuzetno uzbudljivo.

„To znači da možemo da saznamo nešto novo o tome kakav je zapravo univerzum", naveo je on.

Profesor Univerziteta Duram Karlos Frenk, jedan od naučnika koji se nadovezao na rad Alberta Ajnštajna i drugih na razvijanju trenutne kosmološke teorije, rekao je da je imao pomešana osećanja kada je čuo vest.

„Proveo sam život radeći na ovoj teoriji i srce mi govori da ne želim da vidim kako se urušava.

„Ali mozak mi govori da su merenja bila tačna i moramo da sagledamo mogućnost nove fizike", rekao je Frenk.

Stegne mi se u stomaku, dodaje, zato što nemamo čvrstih osnova za istraživanje i zato što nemamo teoriju fizike koja bi nas vodila.

To me čini vrlo nervoznim i bojažljivim, jer ulazimo u potpuno nepoznatu oblast i ko zna šta ćemo naći", naveo je on.

 118700855 b4988fd9 76b7 4a75 83c4 2ea6b626fd48

Teleskopom Viktor Em Blanko u Čileu snimljeno je 100 miliona galaksija kako bi se izradila mapa. Rajder Han/Fermilab

Koristeći teleskop Viktor Em Blanko u Čileu, tim koji stoji iza novog istraživanja analizirao je 100 miliona galaksija.

Mapa pokazuje kako se tamna materija širi po svemiru.

Crna područja su ogromne oblasti ništavila, koja se zovu praznine, gde postoji mogućnost da su zakoni fizike drugačiji.

Svetla područja su mesta gde je koncentrisana tamna materija.

Nazivaju se „oreoli", jer upravo u sredini je mesto gde postoji naša stvarnost.

Među njima se nalaze galaksije poput našeg Mlečnog puta, koje blistaju kao sitni dragulji na ogromnoj kosmičkoj mreži.

Najal Džefri, koji je takođe deo odeljenja Londonskog univerzitetskog koledža, smatra da mapa jasno pokazuje da su galaksije deo veće nevidljive strukture.

„Niko u istoriji čovečanstva nije uspeo da pogleda u svemir i vidi mesto gde se tamna materija nalazi u tolikoj količini.

„Astronomi su uspeli da sastave fotografije malih područja, ali mi smo otkrili ogromne nove predele koji mnogo više pokazuju strukturu tamne materije", kaže Džefri.

Prvi put, ističe on, možemo videti univerzum na drugačiji način.

 118700854 c340b34f d52d 49cc addb 375eb8f119cc

Ovalni deo predstavlja celo nebo, a ljubičastom bojom su obeležena mesta gde je tamna materija istražena do sada. Svetli luk se formira od najsjajnijih zvezda na noćnom nebu. Dark enerdži survej konzorcijum

Ali nova mapa tamne materije ne pokazuje baš ono što su astronomi očekivali.

Zahvaljujući orbitirajućoj opservatoriji Evropske svemirske agencije zvanoj Plank, astronomi imaju tačnu predstavu o raspodeli materije 350 hiljada godina nakon Velikog praska.

Izmereno je zračenje još uvek prisutno od tog trenutka, nazvano kosmička mikrotalasna pozadina, lepše opisano kao„naknadni sjaj stvaranja".

Oslanjajući se na Ajnštajnove ideje, astronomi poput Frenka su razvili model uz pomoću kojeg mogu da izračunaju kako bi materija trebalo da se širi od nastanka univerzuma pre 13,8 milijardi godina do danas.

Ali zapažanja sa nove mape odstupaju nekoliko procenata - pokazuju da je materija neznatno previše ravnomerno raspoređena.

Kao rezultat takvog rasporeda, profesor Frenk smatra da bi moglo doći do velikih promena u razumevanju kosmosa.

„Možda smo otkrili nešto zaista osnovno u vezi sa tkivom univerzuma.

„Trenutna teorija počiva na nesigurnim stubovima od peska. A ono što možda vidimo je urušavanje jednog od tih stubova", kaže Frenk.

Međutim, neki imaju konzervativniji stav, poput profesora Ofera Lahava sa Londonskog univerzitetskog koledža.

„Ključno pitanje jeste da li je Ajnštajnova teorija savršena.

„Čini se da polaže svaki test, ali sa ponekim odstupanjem tu i tamo", kaže on.

Možda su astrofizici galaksija, dodaje, samo potrebne male promene.

„U istoriji kosmologije postoje primeri kada su problemi nestali, ali takođe primeri kada se razmišljanje promenilo", navodi Lahav.

Ističe da će biti fascinantno videti da li će trenutna „napetost" u kosmologiji dovesti do nove promene paradigme.

Dark enerdži pregled čini 400 naučnika iz 25 institucija iz sedam zemalja koji sarađuju.

Palab Goš - bbc.com

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

Da - 30.8%
Ne - 69.2%

Ukupno glasova: 13
Glasanje u ovoj anketi je završeno
Da - 40%
Ne - 60%

Ukupno glasova: 5
Glasanje u ovoj anketi je završeno
Državni nivo - 28.6%
Entitetski nivo - 0%
Lokalni nivo - 0%
Građani - 7.1%
Sve od navedenog - 64.3%

Ukupno glasova: 14
Glasanje u ovoj anketi je završeno

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU