fbpx

I danas se pamte njegove reči nakon kratke epizode u Fenerbahčeu: “Ne mogu brate ja igrati za novac i slušati kako trebam igrati. Hvala im, bili su korektni i nisu mi pravili probleme. Rekao sam im da ja mogu samo u Sarajevu igrati.”

asim ferhatovic hase

Za njega se pričalo da je predriblao pet igrača, ostavio loptu na gol liniji, okrenuo se prema klupi gde je sedeo trener koji ga nije voleo, jer previše dribla, poslao loptu u polje i rekao: “E, aj ga sad ti daj!”. Da je skupljao čarsijsku sirotinju i u velikoj samoposluzi na Kovačima kupovao po desetak fasunga. Da bez raje nije uspeo izdržati u Istanbulu (gde su ga nosili na rukama) više od mesec dana. Da je umoran dolazio na prvenstvene utakmice, jer nije mogao odbiti poziv te iste raje da ih pojača kada se u mahali igralo u sepet trešanja. Da je ona pesma Zabranjenog pušenja... I da će te ljudi, kad konačno ostariš, ceniti po tome koliko znaš da ćutiš o sebi i svojoj veličini. Hase je i to znao.

Asim Ferhatović Hase, igrao je samo za bordo tim Sarajeva i oko dva meseca za Fenerbahče. Voleo je klub i svi su voleli njega. Nažalost, njegovo veliko umeće nije imalo i odgovarajući odjek. Odigrao je jednu, samo jednu reprezentativnu utakmicu, kada je 8. oktobra 1961. godine u Beogradu pobeđena Južna Koreja sa 5 : 1. Tada i nikad više. Dok postoje oni koji ga pamte, uvek će se spominjati jedna utakmica – jedna od životnih – koju je Sarajevo odigralo sa BSK-om. Godine 1955. Sarajevo je gostovalo na Karaburmi u Beogradu, gde je igralo utakmicu sa BSK-om. Beogradski tim je ređao pobede, pa se očekivalo da će i ekipa sa Koševa biti lako savladana. U tom susretu glavni junak bio je Asim Ferhatović. U jednom drugom gradu takođe se igrala prvenstvena utakmica, ali je gledaoce više zanimalo ono što smo saznali u radio prenosu sa Karaburme. Mladi, gologlavi Sarajlija – po zagrebačkom advokatu Jerku Šimiću “raspjevani sevdalija” – zabavljao je Beogradsku publiku svih 90 minuta. Driblao je, vraćao se sa loptom unazad, pa opet varao čak i domaćeg golmana, dovodeći svoje čuvare do ludila. Zahvaljujući radio prenosu i glasu reportera Radivoja Markovića, oduševljenim Haseovim bravurama, iako samo kao slušaoci mnogi i danas pamte tu fudbalsku predstavu, svojevrsni cirkuski matine Hasea protiv BSK-a. Na Karaburmi, te 1955. čitav stadion je stajao na nogama i aplaudirao majstoru. Takve igre se retko viđaju. Još je lepša bila slika kada su ga na kraju utakmice protivnički navijači u špaliru aplauzom ispratili sa stadiona. Još od prvog nastupa u susretu sa Zagrebom na Koševu, osamnaestogišnji mladić postaje ljubimac navijača. Postigao je svoj prvi gol za Sarajevo. Taj pogodak je odlučio utakmicu. Half Joksimović bio je zbunjen pred driblinzima dečaka kog je prvi put video. I brojna publika je prvi put videla kasnijeg ljubimca. Bio je to početak blistave karijere fudbalskog boema sa Koševa. U jednom susretu sa Partizanom na Koševu izvanrednim fintama iz igre je “izbacio” Vasovića, Pajevića, Jončića i Jusufija. Kada je završio akciju i Sarajevo postiglo gol, on je neočekivano otišao u svlačionicu. Niko na stadionu tada nije znao šta se dogodilo. Svi su mislili, naravno i sudija, da je od umora pozlilo Haseu i da se nakon ukazane pomoći vratio u igru. A on se u svlačionici samo napio vode.

11800057 1012224405485134 2028380477003996305 n

Hase je 1963. godine otišao u Tursku i potpisao ugovor sa Fenerbačeom. Svakodnevno je telefonom kontaktirao sa klubom u Sarajevu. Jednog dana mu je u telefonskom razgovoru sekretar Budo Vuković rekao da su u nevolji uoči susreta sa Željeznicarom, jer nemaju dobru ekipu. Hase je na to odgovorio da odmah kreće u Sarajevo. Položio je turskom klubu novčanu garanciju da će se vratiti za desetak dana, dobio ispisnicu, stigao u Sarajevo, ponovo se registrovao za matični klub i za nekoliko dana stekao pravo igranja. Utakmica na Grbavici bila je burna. Željo je imao odličnu ekipu, ali Ferhatović je bio neuhvatljiv. Sarajevo je dobilo taj susret sa 3 : 2 a posle postignutog gola, Hase je u oduševljenju i trku naleteo na stativu koja je pukla. I ponovni njegov dolazak u Tursku nakon te utakmice na Grbavici je bio privremen. Odigrao je tamo samo devet utakmica i dao više novca turskom klubu nego što je dobio, samo da ga pusti u Šeher. Bez Sarajeva nije mogao! Voleo je da igra na ulici ili livadi. Pre i onih najvažnijih utakmica, Hase je sa rajom igrao na male golove. Nije znao za specijalne pripreme, ni za karantine, ni psihologe! Jednostavno, voleo je fudbal i igrao ga od srca. Protivnički igrači su ga često tukli po nogama. Povređen je igrao i davao golove. Znao je da pobegne iz bolnice samo da bi obukao dres Sarajeva. Na jednoj utakmici na Koševu, Hase je izvodio takve bravure driblujući protivničku odbranu da je radio-reporter Mirko Kamenjašević u trenucima oduševljenja rekao: “Dragi slušaoci, dok Haseu ne uzmu loptu, slušajte muziku iz našeg studija!” On je jednostavno sa loptom mogao sve. I zato kao uspomena i istinita legenda može da bude jedan naslov u novinama, kada se Asim Ferhatović opraštao od fudbalskih terena. Tada je preko cele stranice novinar koji se godinama divio Ferhatoviću napisao: “JEDAN JE HASE!”

Bio je ljubimac navijača Sarajeva, ali su ga voleli i navijači Željezničara, Partizana, Crvene Zvezde, Veleža, Hajduka... Zbog “Hasea” su na Koševo dolazili ljubitelji sporta i divili se čarobnjaku ove igre koji je u trenucima nadahnuća znao proći kroz celu protivničku odbranu. I danas se pamte njegove reči nakon kratke epizode u Fenerbahčeu: “Ne mogu brate ja igrati za novac i slušati kako trebam igrati. Hvala im, bili su korektni i nisu mi pravili probleme. Rekao sam im da ja mogu samo u Sarajevu igrati.” U 16 godina igranja u dresu Sarajeva, Ferhatović je postigao ukupno 100 golova u zvaničnim utakmicama, što ga do danas čini najboljim strelcem Sarajeva svih vremena kada su u pitanju zvanični nastupi. Hase je umro od infarkta, u svojoj rodnoj kući na Kovačima u noći 24. na 25. januar 1987. godine a da ga njegov grad i njegovi sugrađani koje je neizmerno voleo nisu zaboravili, najbolje pokazuje činjenica da njegovo ime danas između ostalog nose i stadion Koševo, omladinska škola FK Sarajevo, ulica u Sarajevskom naselju Koševo, memorijalni turnir u malom fudbalu, česma na Baščaršiji i memorijalni šahovski turnir.

sportska sećanja

 

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU