fbpx

VAR room

Utakmica Nigerije protiv Bosne i Hercegovine u Brazilu 2014. vjerovatno bi drugačije izgledala da se tada koristio VAR sistem.

Malo ko se danas seća gola reprezentativca Nigerije Petera Odemwingiea na Svetskom kupu u fudbalu održanom u Brazilu 2014. godine. Utakmica Nigerije protiv Bosne i Hercegovine će, sa druge strane, biti zauvek u sećanju balkanske fudbalske javnosti.

Gol Edina Džeke sa te utakmice je poništen, a sudija O'Leary je svirao ofsajd. Kasnije će se analizom snimaka utvrditi da ofsajda nije bilo, te da bi reprezentacija BiH prošla u drugi krug takmičenja na šampionatu da je Džekin gol bio priznat. Nije bilo ofsajda, ali tada nije bilo ni VAR tehnologije, koja bi to odmah i pokazala.

Kamere umesto sudija

Svetsko prvenstvo u Brazilu je bilo i poslednje prvenstvo bez VAR-a. Ovaj sistem je 2018. godine prvi put odigrao ključnu ulogu na meču između Francuske i Australije, na Svetskom prvenstvu održanom u Rusiji. Sudija Andres Cunha će u istoriji fudbala ostati upamćen kao prvi koji je svoju odluku promenio nakon konsultovanja VAR sistema, te dodelio penal Francuskoj.

VAR je skraćenica za ‘Video Assistant Referee’ – pomoćni sudija u vidu video snimka. Iako se fudbalski mečevi snimaju, fotografišu i prenose u medijima još od pedesetih godina prošlog veka, VAR je po prvi put omogućio da se nepobitno utvrde činjenice na terenu – ili je, barem u teoriji, to tako trebalo da bude. Prvobitni koncept je naglašavao ‘minimalno mešanje tehnologije, uz maksimalnu pomoć sudijama’, a zvanično je uvršten u fudbalska pravila odlukom međunarodne organizacije IFAB u martu 2018. godine.

Sama ideja za stvaranje ovakvog sistema na stadionima je nastala još krajem 90-ih godina prošlog veka. Fudbal je postajao sve više komercijalni sport, a interesi oglašivača i sponzora velikih klubova su bili pre svega utakmice bez mnogo kontroverzi, nasilja i sukoba, kako bi fudbal bio više porodični sport, čime bi se, naravno, povećala i potencijalna publika za reklame. Ovo je takođe povećalo i broj direktnih prenosa utakmica, a prvi put su se pojavili i kablovski kanali koji su u celosti bili posvećeni fudbalu i prenosima utakmica. Već tada je postojala video tehnologija nazvana ‘super digital’ – veliki objektivi na kamerama su lako mogli zabeležiti događaje čak i na drugom kraju stadiona, ali ono što je nedostajalo je bila rezolucija slike i detalji samog meča. Budući da je većina TV prijemnika u to vreme bila standardne definicije (SD 640), to za prenose samih mečeva nije bilo od ključnog značaja.

Na prelasku u 21. vek, tehnologija visoke definicije slike (HD, High Definition) je ubrzano ulazila u domove, pre svega zahvaljujući PC računarima i sve prisutnijem DVD video formatu. Gledaoci su zahtevali novi, viši kvalitet video snimaka i prenosa utakmica, a prvi test ‘1080p’ tehnologije visoke definicije je bio upravo na fudbalskim mečevima, te nešto kasnije i na prenosima Olimpijskih igara u Solt Lejk Sitiju 2002, i Atini 2004. godine.

U isto vreme, stručnjaci u Fudbalskom savezu Holandije pokrenuli su projekat nazvan Referee 2.0 (Nova generacija sudija). Cilj je bio istražiti kako nove digitalne video i računarske tehnologije mogu da pomognu i povećanju kvaliteta suđenja na fudbalskim mečevima, te samim tim i podignu kvalitet celog fudbala kao sporta. Prva testiranja su počela 2008, da bi koncept zaživeo 2010. godine. U sezoni 2012/2013 nacionalnog kupa Holandije (Eredivisie) po prvi put je sistem testiran i na zvaničnim utakmicama. Sistem se pokazao izuzetno korisnim – na više od dve trećine mečeva sudije su izjavile da im je novi video sistem bio od ključne pomoći u donošenju odluka. Međunarodni odbor fudbalskih saveza (IFAB), koji od svog osnivanja 1886. godine usvaja pravila u fudbalu, 2014. je pokrenuo program širokog testiranja sistema ‘video sudija’, nakon pozitivnih rezultata u Eredivisieu.

Na Generalnoj skupštini IFAB 2016. doneta je odluka da se nastavi sa punim uvođenjem novog standarda. Lukas Brud, sekretar IFAB-a je u to vreme izjavio: “Sa ovoliko tehnologije na našim stadionima – mobilnim telefonima, kamerama, WiFi mrežama, i mi kao organizacija moramo pomoći sudijama da ne prave očigledne greške”. Međutim, tadašnji predsednik FIFA Sepp Blatter je bio izričito protiv uvođenja novih pravila i tehnologije na stadione: “Ne želimo eksperimente na našim stadionima – fudbal se igra već jedan vek ovakav kakav jeste”. Samo nedelju dana nakon ove izjave, Blatter će biti smenjen sa svoje funkcije zbog velikog korupcionaškog skandala. Njegov naslednik, Gianni Infantino je odmah prihvatio uvođenje nove tehnologije za pomoć u suđenju.

Prvi zvanični meč koji će je koristiti je bio onaj između klubova Ajax i Willem II u septembru 2016. godine. Tehnologija se još uvek nije zvala VAR, već ‘PM Assistant’ (Pitchside Monitor Assistant, pomoćnik sa video ekranom). To je, zapravo, bio sistem video snimka visoke rezolucije koji se mogao vratiti unazad u delovima od po jedne petine sekunde, ali se u suštini nije puno razlikovao od uobičajenih ‘ponovljenih snimaka’. Prijateljska utakmica između Francuske i Italije u oktobru iste godine je bio i prvi međunarodni meč sa novom tehnologijom.

Prva liga koja je zvanično uvela ‘video sudiju’, sada već pod nazivom VAR, je Australijska ‘A Liga’ u aprilu 2017. godine. MLS Liga (Major League Soccer) u Sjedinjenim Državama je uvela VAR sistem nekoliko meseci kasnije. Prvi na tlu Evrope VAR su zvanično uveli u Portugaliji, a nakon toga i u nemačkoj Bundesligi i italijanskoj ‘Seriji A’. Na prvom Svetskom kupu u Rusiji 2018. godine, VAR je korišćen čak 335 puta. Sistem je tada proglašen za ‘veliki uspeh’, jer je na celom Kupu dosuđeno samo 15 crvenih kartona, što je bilo najmanje još od sedamdesetih godina.

Savršena tehnologija i ljudski faktor

Ipak, tokom godina, VAR sistem se konstantno nalazi na meti brojnih kritika. Najčešća je da čovek, sudija, i dalje ima poslednju reč, te da se može desiti (a u praksi se i dešava) da sudija donese odluku u suprotnosti sa ‘odlukom’ VAR-a.

Nekadašnji sudija u Premier ligi David Elleray, koji je i veliki zagovornik VAR sistema, navodi da je “nova tehnologija stalni podsetnik igračima da neće moći da sakriju svoje prestupe na terenu.” U svakodnevnoj fudbalskoj praksi se ipak pokazalo da je VAR u suštini samo napredna verzija ‘ponovljenog snimka’, te da, opet, sve zavisi od položaja kamera, softvera, kao i samih osoba zaduženih za VAR. Dešava se i da dođe do kvara samog softvera koji pogoni VAR kao što se to svojevremeno dogodilo u finalu kupa Australije između Newcastlea i Melbourna.

FIFA zvanično smatra VAR tačnim i uspešnim u 99,3 odsto slučajeva. Šta je sa onih 0,7 odsto? Oni se smatraju prihvatljivom greškom, u poređenju sa statistikom pre uvođenja VAR-a, koja kaže da su sudije grešile u čak pet do osam odsto slučajeva.

Edin Džeko bi se svakako složio sa takvom statistikom, a ostaje samo da se razmatra da li bi VAR pokazao da Džeko nije načinio ofsajd na svetskom kupu u Brazilu.

Izvor: Al Jazeera

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

Impuls Teme

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU