fbpx

U okeanima će do sredine veka biti više plastike nego ribe ako se ne promeni način na koji se u svetu danas proizvodi, koristi i odlaže plastika, a koji znači i finansijski gubitak od oko sto milijardi dolara godišnje, upozorava se u izveštaju "Nova ekonomija plastike: razmatranje budućnosti plastike".

plastikaumoru shutt

To je prvi izveštaj koji sadrži viziju globalne ekonomije u kojoj plastika više nikada neće biti otpad, kao i konkretne korake ka tom cilju po principima kružne ekonomije, odnosno ekonomije koja čuva resurse. Prema procenama, u okeanima je danas, uz morski svet, i 150 miliona tona plastike.

Cilj izveštaja objavljenog 19. januara jeste da se preispita korišćenje plastične ambalaže i plastike uopšte i iznađe novi model radi ponovnog korišćenja plastike, značajnog smanjenja odlaganja toh materijala u prirodu, posebno u okeane, i iznalaženja alternative za sirovu naftu i gas kao sirovine za proizvodnju plastike.

Uz napomenu da je plastična ambalaža integralni i važan deo globalne ekonomije, u izveštaju se navodi da je proizvodnja plastike osetno porasla u poslednjih 50 godina, sa 15 miliona tona u 1964. godini na 311 miliona u 2014. Očekuje se da se u narednih 20 godina proizvodnja plastike udvostruči jer taj materijal ima sve širu primenu.

U središtu pažnje je plastična amabalža, pošto se za nju, a i ubuduće će, plastika najviše koristi. Za ambalažu se upotrebi 26% plastike.

Kako se navodi, plastična ambalaža ne samo da daje direktne ekonomske koristi, nego može da doprinese i povećanju produktivnosti resursa. Tako npr. plastično pakovanje može da smanji bacanje hrane jer produžava rok upotrebe.

Međutim, ekonomija plastike kakva je danas nosi veliki gubitak pošto se 95% vrednosti plastične ambalaže ili 80-120 milijardi dolara godišnje izgubi nakon prve i kratkotrajne upotrebe.

U izveštaju se ističe da se više od 40 godina od kako je lansiran prvi univerzalni simbol za reciklažu samo 14% plastične ambalaže prikupi za recikliranje. Kada se oduzmu gubici znog sortiranja i ponovne prerade, ostaje samo 5% vrednosti materijala.

Recikliranje plastike uopšte još je manje nego recikliranje plastične ambalaže i u oba slučaja daleko ispod globalne stope reciklaže za papir od 58% ili gvožđe i čelik (70-90%).

Uz to je plastična ambalaža veoma štetna za prirodnu sredinu. UNEP procenjuje da šteta od te ambalaže po čovekovu okolinu dostiže 40 milijardi dolara i, ako ne bude promena, šteta će biti sve veća.

Kako se navodi, svake godine se u okeane baci najmanje osam miliona tona plastike, što odgovara istovaru sadržaja jednog kamiona za odnošenje smeća u okean svakog minuta. Ako se ništa ne preduzme, očekuje se da se to poveća na dva kamiona u minuti do 2030. i četiri kamiona svakog minuta do 2050.

Procenjuje se da danas u okeanima ima više od 150 miliona tona plastike. Po scenariju koji podrazumeva da se ništa ne promeni, okeani će do 2025. sadržati tonu plastike na svake tri tone ribe dok bi do 2050. bilo više plastike nego ribe, gledano prema težini.

Plastika se proizvodi od fosilnog goriva, tako da je zaslužna i za emisiju ugljenika. Prema procenama, za svu plastiku se koristi oko 6% svetske potrošnje nafte, što odgovara potrošnji nafte za globalni avio-sektor.

Ukoliko se snažan rast upotrebe plastike nastavi, što se očekuje, taj sektor će do 2050. imati udeo od 20% u ukupnoj potrošnji nafte i 15% u globalnom godišnjem budžetu ugljenika (budžet koji se mora poštovati kako bi se dostigao međunarodno prihvaćeni cilj zadržavanja rasta globalne temperature ispod 2 stepena Celzijusa).

U izveštaju se navodi da promene u ekonomiji plastike zahtevaju blisku saradnju svih zainteresovanih strana, od kompanija koje proizvode robu široke potrošnje, preko proizvođača plastike i kompanija koje prikupljanju i prerađuju plastiku, do gradova, kreatora politike i nevladinog sektora.

Predlaže se i uspostavljanje nezavisnog koordinacionog tela koje bi utvrđivalo pravac, uspostavljalo zajedničke standarde, radilo na prevazilaženju fragmentacije i ubrzavanju inovacija u sektoru.

Izveštaj su u sklopu projekta Mejnstrim (MainStream) uradili Svetski ekonomski forum (SEF) i Fondacija Elen Makartur (Ellen MacArthur Foundation) uz analitičku podršku Mekinsija i kompanije (McKinsey & Company).

Izvor: EurActiv.rs 

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU

Životna sredina - Arhiv

Novembar 2019
Pon Uto Sri Čet Pet Sub Ned
28 29 30 31 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 1