fbpx

Istraživanja pokazuju da bi klimatske promene mogle da ugroze opstanak vrste patuljastih pingvina.

images 2016 03 ugrozeni patuljasti pingvini aps 666335591

Zagrevanje vode okeana moglo bi znatno da oteža pronalaženje hrane patuljastim pingvinima (Eudiptula minor), koji su visoki samo 0.3 metra, piše National Geographic.

„S obzirom da je njihov plen osetljiv na toplinu, tople godine se loše odražavaju na lov pingvina, a nije teško primetiti da će, ukoliko temperature budu rasle, biti sve gore", kaže Gema Kerol, diplomac Univerziteta Makari u Sidneju.

Iako možda nisu omiljeni kao koale i kenguri, patuljasti pingvini su jedna od najharizmatičnijih stvorenja u Australiji.

Mnogi žive u kolonijama na ostrvima duž istočne i južne obale ove zemlje, gde turisti uživaju u noćnim paradama pingvina kada se izgegaju na obalu.

Generalno, ova stvorenja su statična i usuđuju se da napuste svoje kolonije uglavnom samo da bi lovili ribu.

Zabrinuta zbog pada u populaciji patuljastih pingvina u poslednjih nekoliko decenija, Kerol je poslednje tri godine posećivala i pratila grupu ovih ptica na ostrvu Montagi, a rezultate svojih istraživanja je predstavila na okupljanju istraživača okeanskih nauka i geofizičara u Nju Orleansu.

Život malih pingvina je moguć zahvaljujući istočnoj australijskoj struji, koja donosi veliku navalu vode iz tropskih krajeva koja prodrma morsko dno na proleće.

Planktoni koji se hrane hranjivim materijama sa dna postaju obrok, u većem lancu ishrane. Sardine koje se njima hrane postaju večera malim pingvinima.

Istočna australijska struja jača, a temperatura površinskih voda od kojih nastaje ova struja se popela za 1.1 stepen Celzijusov. Smatra se da je to povezano sa klimatskim promenama.

U toploj vodi

Zabrinuta zbog ovog priliva toplote, Kerol je vezala GPS senzore na 60 divljih ptica od 2012. do 2014. Takođe ih je opremila akcelerometrima koji detektuju njihove pokrete.

Podaci su pokazali da pingvini koji traže ribu, izbegavaju tople vode.

U toplijim godinama, štaviše, pingvini su hvatali manje ribe tokom novembra i decembra (kada je u Australiji leto).

Kerol takođe sumnja da toplije vode takođe mogu da promene vreme dolaska i ostanka riba u tom području, što bi lov učinilo još težim i izazovnijim.

"Veliki problem"

Kerol je upozorila da ima još dosta toga da se uradi, kao i da klimatske promene nisu jedini problem koji preti pingvinima.

U ostale pretnje ubrajamo ljudske aktivnosti, kao i jačanje populacije predatora kao što su domaće foke i životinje koje uzgajaju ljudi uključujući mačke, pse i lisice.

Di Boersma, konzervacioni biolog Univerziteta Vašington u Sijetlu, takođe je primetio iz istih razloga se smanjuje populacija magelanskih pingvina u Argentini.

„Klimatske promene će biti veliki problem za pingvine, “ zaključuje Boersma.

National Geographic Srbija

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU

Životna sredina - Arhiv

Novembar 2019
Pon Uto Sri Čet Pet Sub Ned
28 29 30 31 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 1