fbpx

Plan za kraj rata ili prodavanje magle?

61162005 303

Navodno postoji okvir za sporazum Moskve i Kijeva kojim bi se zaustavio rat. Ukrajina bi bila vojno neutralna, možda priznala gubitak Krima i Donbasa, i dobila garancije velikih sila. Ali, koliko je to uopšte realno?

Ruski rat protiv Ukrajine traje četvrtu nedelju. U moru izveštaja o borbama i žrtvama pojavljuju se i izveštaji o razgovorima između Moskve i Kijeva. Poslije nekoliko sastanaka u Belorusiji, sada se razgovara putem video-linka. Bez rezultata.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da Moskva neće odustati od svog „plana“ sve dok Kijev ne ispuni ključne zahteve: „demilitarizaciju“, „denacifikaciju“ i „neutralni status Ukrajine“.

Ranije je Moskva takođe zahtevala da Kijev prizna anektirano poluostrvo Krim kao deo Rusije i „narodne republike“ u Donjecku i Lugansku kao nezavisne. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je spreman da odustane od težnje za članstvom u NATO.

Iako se malo konkretno izveštava o pregovorima, jedan tekst ove nedelje u Fajnenšel tajmsu izazvao je pometnju. U njemu stoji da u pregovorima postoji „suštinski napredak“ i da se razmatra plan od 15 tačaka.

Za Kijev se kaže da je navodno spreman da odustane od želje za ulaskom u NATO i prisustvom stranih vojnih baza i oružanih sistema. Kao zaštitu od Rusije, Ukrajina navodno želi bezbednosne garancije od SAD, Velike Britanije i Turske. Ukrajinski zvaničnici kažu da su Kijevu potrebne pravno obavezujuće bezbednosne garancije.

Odbijanje članstva u NATO kao ustupak Kijeva

Aljona Hetmančuk, šefica kijevskog trusta mozgova Nova Evropa, situaciju naziva „apsurdnom“ . „Prvo morate da se dogovorite o prekidu vatre, a zatim da vodite konkretne pregovore. Danas to izgleda ovako: što se pregovori intenzivnije vode, to se više puca.“

Hetmančuk opisuje spremnost Ukrajine da prihvati neutralni status kao najveći „ustupak“. „To je ustupak ne samo zato što je članstvo u NATO zacrtano kao cilj u Ustavu, već zato što ima podršku do sada neviđene većine građana“, kaže ekspertkinja.

Ponuda je uslovljena bezbednosnim garancijama koje bi odigrale ulogu onoga što je za članice NATO poznati Član 5. U njemu piše da cela alijansa brani onu članicu koja je napadnuta. Ovde bi zemlje garanti potpisali da bi branili Ukrajinu od novih napada.  

Hetmančuk ovu ideju naziva „prilično iluzornom“ jer zemlje NATO ne bi bile spremne da daju takve garancije Ukrajini. Takođe, kaže, teško da bi Moskva pristala.

Hetmančuk opisuje priznanje Krima i Donbasa kao crvene linije za Kijev: „To bi bila potpuna kapitulacija.“

Ona sumnja da će pregovori dovesti do uspeha, ali smatra da bi trebalo da „poboljšaju humanitarnu situaciju i pokažu svetu da je Ukrajina spremna na određene kompromise“.

Moskva više ne govori o svrgavanju Zelenskog

U pregovorima sa Ukrajinom, u kojima se u početku razgovaralo o humanitarnim koridorima, „izgleda da počinje razgovor o fundamentalnijim pitanjima“, kaže Andrej Kortunov, direktor Ruskog saveta za spoljnopolitička pitanja.

„Bilo je izjava iz Moskve da bi denacifikacija iziskivala ponovno pokretanje državnog projekta u Ukrajini, možda nove izbore, uklanjanje nacionalističkih desničarskih snaga iz političke arene“, kaže Kortunov. „Sada je agenda redukovana. Više nema govora o svrgavanju Zelenskog.“

Prema Kortunovu, suštinski zahtev Moskve odnosi se na članstvo u NATO, čemu Kijev teži, i saradnju sa Qlijansom. Što se tiče priznanja Donjecka i Luganska, ovo pitanje se na duže staze može ignorisati. Kortunov smatra da je moguće povlačenje ruskih trupa sa područja osvojenih od izbijanja rata.

Robert Brinkli, bivši britanski ambasador u Ukrajini, ne očekuje pomak u pregovorima – barem ne još. Kaže, dve strane će još pokušavati da „poboljšaju svoje pozicije na terenu“.

Šta uopšte znače garancije?

Na pitanje da li će Britanija pružiti bezbednosne garancije Ukrajini, Brinkli podsetio na negativno iskustvo Ukrajine sa Budimpeštanskim memorandumom iz 1994, kada su se nuklearne sile Rusija, SAD i Velika Britanija obavezale da će poštovati suverenitet i granice Ukrajine u zamenu za odricanje od nuklearnog oružja nasleđenog od SSSR.

„Taj dokument nije dao nikakve garancije, tako da mislim da će Ukrajina veoma pažljivo gledati šta će stajati u novom sporazumu u slučaju da bude prekršen“, rekao je Brinkli.

Publicista Vinfrid Šnajder-Deters, koji je dugo živeo u Ukrajini, jedini je od intervjuisanih stručnjaka koji je pregovore opisao kao „prodavanje magle“.

„To je Putinova manevar. On želi da uljuljka Zapad u osećaj sigurnosti, neka se mir pojavi na horizontu kako bi Zapad prestao da podržava Ukrajinu oružjem“, kaže ekspert. „Tako se i kupuje vreme. Nakon što je prva ofanziva jadno propala, mora da skupi snagu za drugi talas napada.“

Predsednik Putin teži „vojnom rešenju“, kaže Šnajder-Deters. Kijevu su pregovori takođe potrebni „da bi se sabrao i obučio dobrovoljce koji se javljaju“.

Šnajder-Deters kaže da Ukrajina ne bi trebalo da prihvati bezbednosne garancije, podsećajući takođe na Budimpeštanski memorandum. Zapad se neće boriti u Ukrajini, ali može da „isporučuje oružje“. Dodaje da će rat trajati još „veoma dugo“.

Autor Roman Gončarenko 

DW