Srđan Šušnica - Doda & Don

Doda: Preuzvišeni Done, molim vas rec'te mu da se prestane zajebavat' dole Usaraj'vu, sruš'će mi sve što sam sama gazala sve ove godine, šta godine, decenije! Po vas dan šuruje sa onim turcima, i on i onaj cvikeraš. Stalno me žugaju za neku lovu, zlato, vile, Bosku, šta ti ja znam šta već. Spominju neke papke. Nemam pojma o čemu oni pričaju. Prozivaju me za nesretnog Bobara, pa časni moj Done ima li to smisla - oni mrtvima ne daju spavat'. Kad me nisu uspjeli svaliti u skupštini, počeli su je bojkotovat', pa kad ni to nije uspjelo, prijetili su da će izvesti Serblje na ulicu, a kad su skontali da ni to ne mogu, sad 'oće sa malim Alijinim da me pregone i u sužanj sarajevski meću. To se u nas zove izdaja, presvijetli Done. Vi vidite šta ćete sa njima, evo ja ne znam šta da radim. Evo i samu sam sebe tužila, ne bi li prestali.

Boske: Nije istina vaša preuzvišenosti. Doda je popljačkala našu svetu zemljicu i svu lovu je zadržala za sebe i svoje zagondžije. A nama drugima ni cvonjka. Ima li to smisla presvetli Done? Da je bar priupitala i nas druge, braćo, sestre treba li vam štogod? Jok. Doda je kriminalac, i ona njena pajdašica Žeksi isto. Ako ovako nastave opustošiće ovu našu svetu zemlju koju smo mi stvarali dok je gospođa švercala duvan i čorbu. Deca će nam se rasut po svetu, neće kamen na kamenu ostat'. Sve će se goli turčin i arapin razmiliti po majčici.

Doda: Što se mene tiče, većeg turčina i arapina od tebe Boske i tvojih nazovi sds-ovaca nema.

Boske: Povuci reč, more. Kome si rekla da je turčin? Vidite li vi preuzvišeni Done, kako ona i oni njeni zapodenu svađu očas. A onda nas kleveću da mi podmećemo zavadu međ Serbljem. Povuci reč, kad ti kažem.

Doda: Paz'da neću. Ja kad kažem da si ti turčin, takav ćeš biti dovjeka, tako ćete i sa'ranit. Ja kad kažem da je danas utorak a ne četvrtak, onda je utorak. Jel'ti jasno? A pravi sds-ovci koji su puštali krv za ovu zemljicu su kod mene, oko mene i za mene. A kod tebe je talaš'ka. 

Don: Mir deco moja, mir! Smiri se Boske, nemoj tako odmah naskakivati. I nemoj prejake reči koristiti. Nego da ti rečem nešto, Doda ima pravo. Previše se vi zajebavate dole, te novi direktor SIPA, te tužilac, te neke optužnice spremate. Rizično je to sve. Pa zar smo mi toliko vojevanje prošli, toliko Serblja u rat poslali da se ne vrate, tolike muhamedance, mješance i poturice pobili i poterali, toliku jalovinu i grudu preorali da si tragove zametnemo, toliko se opirali da u miru ne izgubimo što smo silom i krvlju dobili, da bi sad vas tuce nezadovoljnika sve to ugrozilo. Idete dole tužakati protiv Dode, iste čakšire deliti sa poturicama, me gde to braćo moja ima na svetu. Šta vam smeta Doda? Ona je nastavila tamo gde su oni prije nje stali. Ojačala je prekodrinsku zemljicu i vlast zemaljsku, ujedinila skoro sve snage zapadno od Drine, pobrinula se da se oni što smo ih poterali ne vrate, ama da se nikada i ne požele vratiti. A ako su se i vratili da nežive, već preživljavaju. Bori se da nam poturice jezik ne preotmu. Omogućava nam da gradimo naše cerkve i manastire gde nam se prohte, pa i u tuđem dvorištu. Evo i ovde u Srbiji Serbalj voli i poštuje Dodu...   

Boske: Ali prečasni Done, ajd drugima, ali ona ne da ni Serbljima da žive normalno, pokrade sve na šta naiđe. Serbalj dašće, a do daha ne može da dođe. Jedva se preživljava...

Don: Prekini Boske! Kako smiješ da me prekidaš. Nije ti ovo Sarajevo, a ja ti nisam Bakir. Osilio si se, da znaš. Ne valja ti to. Je l' ti vidiš da se bre celi svet ujedinio protiv Serblja. Otimaju nam Kosovo, svetinje naše kosovske proglašavaju albanskim. Oterali su nas iz Hrvatske, a sad nam i ćirilicu zabranjuju. Teraju nas od ruske braće, da ljubimo skute švapske. Da priznamo gubitak Kosmeta, za članstvo u tamo nekoj uniji. Naši heroji trunu u haškom sužanjstvu. Hoće da nam za vjeke prikače genocidnost. Prizivaju da Sandžak i Vojvodina budu republike, da se ukine prekodrinska zemljica, da se Serbalj bre svede na beogradski pašaluk, to oni hoće. Onaj odmetnik Milo će celu Crnu Goru stavit u ruke dušmanima, tamo što Serblja i ostane neće se više tako zvati. Oni Alijini potpisuju državni sporazum sa Islamskom zajednicom. A ti i tvoji zgubidani ste sad našli da terate pravdu. Šta ste bre radili zadnjih deset godina? Pa nije Doda juče došla na vlast. Nego sad kada celi svet ključa, vi se nađete da pretite Dodi sužnjem, demokratijom i zavadom. A Doda taman bacila Bosnu na koljena, u raspad. Povezala se sa majčicom Rusijom, sterala Amerima do balčaka, ma još sekunda nam treba...

Boske: Ali preuzvišeni...

Don: Dosta. Opet me prekidaš. Ni reči više neću da čujem. U čemu je vaš problem Boske? Šta vama zaista treba? Hoćete novca? Evo lepo ćemo se ovde dogovoriti, Doda će vam dati love koliko god vi tražite, pa i dio vlasti ako treba, a da se vi lepo manete tog Sarajeva i da se bre ko ljudi izmirite. Pa da nastavimo dalje sa poslom... Koliko vam treba? Je li deset miliona ok? Šta kažete na dvaes miliona?

Doda: Ali presvjetli Done, ja i nemam baš puno novca za bacat' na ove cirkusante... Znate vaša preuzvišenosti mene sve košta. Koštaju me i Bakir i Čović, i Zlaja me koštao, a o onome vještcu Silajdžiću i da ne govorim. Svi bi oni da Doda laje kako bi oni dobijali glasove, a kad treba za Dodu ne otvarati ladice, ne brisati prašinu, onda samo kažu tarifu. Koštaju me i Rusi, i oni američki kongresnici. Odakle meni tolika lova? Vi sad njima otvoriste apetit, a šta će meni ostat'?

Don: Slušaj bre Dodo, nemoj i ti da..., znaš šta već. Za deset godina si postala najmoćnija međ Serbljem i ovdje i tamo. Niko ne zna šta imaš. Ni ti sama ne znaš šta sve imaš. Proizvela si dva tuceta prekodrinskih milionera i milijardera. Misliš da tvoj Don ne zna šta si sve pohranila u Rusiji, a šta si sve pokupovala i uskladištila sa ove strane Drine. Miško je bre crkveni miš za tebe, a sav Serbalj na ovom globusu koji se preziva Vučić ne može sakupiti novca u vrednosti jedne tvoje vile u Beogradu. Nemoj tako draga Dodo.

Doda: Ali Done, imam ja i đecu i unuke, valja i men' živsti. Kud' ćemo mi svi ako se ja sad ovdje ne dogovorim sa Bosketom i njegovim. Valja se nama svima dobro izut za azil u Rusiji...

Don: Dobro, dobro, samo mi ti nemoj kukati bre, doće mi loše. Nego, zađi ti po toj svojoj bratiji koju su tako fino oparila, pa neka ti se sada zahvale. Neka svako pristavi koliko treba. Gde su ti sve te Slobe, Steve, Kaje, Staje, ko već sve ne? Od svakog uzmi po milionče-dva, ti nadopuni na onoliko koliko Boske traži, meni 10 posto od sume na konto posredovanja, pa da se vaskoliko Serblje izljubi u sreći i veselju. Ti ćeš i onako to nadoknaditi za godinu, dve na vlasti. Zar ne?

Doda: Hmm... da, hoću, nego... hmm... ček da vidim. Kaja dva, Neđo jedan, Steva dva, možda tri, Škrba bar milion od kuma, Toma bar jedan, Slobo bar tri... ja hmmm... minus 10 posto za Dona... hmmm... šta mi ostaje za tužioce...? Uh kako god da okreneš hvaliće mi za izbore...

Boske: Preuzvišeni Done ne bi da kvarim vašu zamisao. Ali sam samo hteo predložiti nešto vašoj presvetlosti. Evo dok je Doda zaokupljena računicom, hoću da vam kažem da nema potrebe da ona toliki novac daje nama. Neka Doda siđe sa vlasti, a mi ćemo kada dođemo na vlast sav taj novac prikupiti od Kaja, Staja i cijele bulumente. A Doda svoju lovu koju je sada mislila izdvojiti za nas, neka nam da na konto nesmetanog izlaska iz prekodrinske zemljice. Evo častićemo ga i avionom, kad sleti u Rusiju može ga prodati i zadržati lovu. E sad ide najbolji dio. Sav tako sakupljen novac ćemo na ravne časti podeliti sa vašom preuzvišenosti. Umesto 10 dobijate 50 posto od dvaes miliona. Šta kažete?

Don: Hmm... finansijski dio ti nije loš, da čujem ideološki... imaš moju pažnju i vreme Boske, ne troši ga uzalud.

Boske: Ja sam vašoj svetosti u poverenju hteo da kažem da mi nismo protiv politike koju Doda vodi, već smo protiv Dode i njene alavosti. Ne zna brate mili kad da stane. Evo, mi nećemo njene pulene dirati, niti ćemo smenjivati njene kadrove, sve će biti isto kao i za vreme Dode, ako ne i bolje... samo neće biti Dode. Nećemo mi, presvetli Done jačati Bosnu. Mi sad malo šurujemo sa Sarajevom kako bi se rešili Dode i one njene Žeksi. Kad one odu videćete vi naše pravo lice. Nastavićemo mi da gradimo jedinstvo međ Serbljem i da jačamo prekodrinsku zemljicu. Nećemo mi letiti ni u NATO, ni u Jevropu ko grlom u jagode, verujte mi. Morate shvatiti vaše uzvišenije da se Doda toliko nakrala i toliko zavadila sa Amerima da ako ona ne ode sa vlasti, ako nastavi sa referendumom i pričom o otcepljenju, da će nas napasti i Kurta i Murta, koliko još sutra. Mi ćemo svi koliko nas ima ovde morati doći u Zemun polje, kod vas moj Done. A šta ćete onda sa tolikim Serbljem. Valja sva ta usta nahraniti, školovati, obući. Bolje je da Doda ode u Rusiju dok još ima vremena, da nama preda vlast, a mi nastavljamo gde je Doda stala. Evo Done, mi ćemo čak uzeti i Dodine partnere i ljude iz njene partije, čak i onog malog klempavog, kako se zvaše, ah da Igor. Oprostićemo i papcima i svim preletačima, ako treba daćemo im i ministarska mesta. Evo neka nam se i Špiro vrati i svi njegovi drvarčani, izdaćemo im privremene članske kartice na godinu dana, pa poslije neka preleću ponovo. I Kustu ćemo nastaviti podržavati. A stvaraoce ove naše prekodrinske zemljice koje je Doda okupila, ćemo nagraditi, naordenisati i reaktivirati u politiku. Nećemo se odreći majčice Rusije, ruski jezik će se u obdaništu učiti. Nećemo ukidati veronauk u školama, a naša sveta serbska cerkva će uživati još veće povlastice. Pa kada vas je bivša komunjara Doda držala ko malo vode na dlanu, šta mislite kako ćemo vas držati mi koji smo vas oslobodili od te crvene pošasti. I u poverenju presveti Done, Doda i oni njegovi nisu baš skroz raskrstili sa partizanima i komunjarama. Jeste da su ih posrbili i ćutke izjednačili sa četnicima, ali oni tu bandu i bitke još slave. Ko lafo moraju zbog Rusa i Izraelaca. Evo jesu li za ovih deset godina ispravili i jedan spomenik Draži ili Đuiću? Nisu! A što nisu? Pa neće se Putin naljutiti za jedan spomenik. Ono četničkih grobova i oznaka smo im uveli mi i vaši ljudi presveti Done od 1992. do 2006. I to je to. Poslušajte vi mene, kada Doda ode, napravićemo vladu serbskoga jedinstva da preguramo ova zla vremena, a onda ćemo videti šta će se dešavati za godinu-dve.

Don: Hmmm Boske, mudro ti zboriš, a jeste li ti i tvoji cirkusanti kadri sve to napraviti?

Boske: Jesmo Done. I više od toga. Sa vladom serbskoga jedinstva i sa starim Dodinim milionerima mi praktično nećemo imati opoziciju. Naćićemo jednog-dva papka da ih sudimo u odsustvu za neki kao lafo privredni kriminal, zajedno sa Dodom. Njima to ionako neće smetati jer će biti u Rusiji. Konsultovaćemo se sa ovim Dodinim Kajama, Stajama i drugima, pa ko bude najmanje dao ide na sud. Šou kao sa Sanaderom, samo bez Sanadera. Glumićemo malo demokratiju, malo ko lafo kapitalizma, malo ljudska prava, malo projektići, NGOići, a ustvari držaćemo stanovništvo i medije još više pod kontrolom. Oni sami sebe danas i onako drže pod cenzurom, navikla ih Doda, pogotovo budžetlije. Na RTRS-u ćemo menjati samo direktora, tepihe i zavjese, što da ih menjamo u celosti kad tako dobro peru mozak. O priznavanju genocida nad balijama i tim njihovim izmišljenih ciframa, nema ni govora ni dogovora. Kao ni o prenosu nadležnosti, entitetskom glasanju, karakteru rata, zajedničkoj istoriji, školstvu i udžbenicima, a bogami ni o onoj dvojici dilbera, Sejdiću i Finiciju. Doda je ionako napravila takvo amnezivno i konfliktno stanje da se o tim temama neće moći normalno pričati još sledećih dvaes godina, bar ne na ovoj našoj svetoj zemlji. Malo ćemo se zamajavati oko ustavnih reformi, nešto ćemo kao lafo menjati, čisto da zadovoljimo strance. Umesto ljudskih prava forsiraćemo priču o teroristima, bezbednosnim pretnjama i povampirenom Islamu. Rusi će nam oko toga malo pomoći, a vi i vaši Done možete učiniti puno. Sad kada HDZ pobedi, pomoći ćemo i onim ustašama dole da dobiju taj treći entitet, i mi smo ga onda zaledili za veke vekova. Mi ćemo dragi moj Done u politiku i službu vratiti sve one koje su stranci i haški tamničari sudili i maltretirali. A pogotovo one naše spomeničare koje nisu uspeli uhvatiti ili osuditi. Ma svakog ko se ikada kamenom ili jezikom bacio na turčina ćemo uposliti da održimo status quo.  Doda je za ovih deset godina odgajila izvrsnu generaciju mladih serbskih patriota, delija, sve junak do junaka. Mi ćemo u sledećih deset uzgojit još jednu. Na njima je svetla budućnost Serbalja s ove strane Drine. Moramo očuvati status quo do daljnjeg, do nekih sretnijih vremena, presvetli moj Done. A onda, ko zna. Daće Bog sreće i para. Šta kažete vaša svetosti?

Don: Daće Bog. Nego mladiću, pusti ti Boga, imaš li ti kakvog pokrića za taj naum?

Boske: Nego šta! Milion odmah sad, a devet kad dođemo na vlast. Tražiću od Dode dvaes miliona da je sad pustim na miru, a ako me podržite uzeću joj „vaših“ deset miliona da je pustim iz zemlje.

Don: Dobro Boske, ali budeš li mi vrdao ubetoniraću te u tortoar ispred brčanske džamije. Dodo jesi li se sračunala?

Doda: Jesam, nego sam se sjet'la da mi onaj mali vr'ovački magarac fakat dođe neku lovu. Al' nije to bitno. Nego šta ti veli Boske, kol'ko miliona traži?

Don: Traži tries!

Doda: Ne dam. Evo dvaes njemu i njegovom cirkusu, vama svetosti dva, pa da se izljubimo i da ga ne gledam više. Trebaće mi i za tužioce, novog direktora SIPAe, ko god bio.

Don: Slušaj Dodo, moraćemo mi malo da popričamo. Odi malo da se prošetamo. Izgledaš mi malo napeto i preumorno. Da te pitam, odmaraš li ti uopšte?

Doda: A je l' se vidi? Vidi se, a? Ma moj Done šta da ti kažem, oblvadalo sa sviju strana, ne znam kud udaram. Slabo spavam...

Don: Čuj, tvoj Don misli da bi tebi godio jedan duži odmor u Rusiji. Šta kažeš na Krim? Može li Sevastopolj? Ili možda Soči?

Doda: Toliko sam neispavana moj Done da nekad budna sanjam. Evo juče sam usred dana usnila da su Ameri na Marsu fakat našli vodu. Čuj vodu. Čuj Ameri. Spomenuste Soči? A mogla bi do Sočija, tamo sa nekim drugarima imam nešto malo kuće i okućnice. Prijao bi mi odmor na Crnom Moru.

Don: Tako, tako. Samo se vi Dodo dobro odmorite i napajkite. Nema ničega prečeg od sna. 

Impulsportal