fbpx

Matematičarke crnkinje koje su poslale astronaute u svemir

Malo je poznato da su sve proračune u svemirskom programu SAD radile žene, među kojima i obrazovane crnkinje. Desetine crnkinja talentovanih za matematiku su regrutovane da rade kao “ljudski kompjuteri” u Istraživačkoj laboratoriji centra Lengli četrdesetih i pedesetih godina 20. veka.

melba roy 768x860

U stvari, od stotina “ljudskih kompjutera” u Lengliju sve su bile žene, bilo belkinje ili crnkinje. Tako su nazvane zato što su, pre nego što su se pojavile mašine, računale vrednosti potrebne kako bi se odredilo sve od otpora vetra u tunelu do putanja raketa ka uglovima za bezbedan ponovni ulazak.

Kako je rekla jedna od njih, Ketrin Dž. Džonson, 97-godišnja penzionisana afroamerička matematičarka u NASA-i, to je bilo doba kada su “kompjuteri nosili suknje”.

Imajući u vidu dugotrajne društvene predrasude u vezi žena i matematike, neke može iznenaditi to što je NASA (tada NACA- the National Advisory Committee on Aeronautics; Nacionalni savetodavni komitet za aeronautiku, prim. prev.) dozvolio ovim “suknjama” da uopšte tamo rade. Ali, ista nestašica muškaraca zbog koje je Rouzi (Rosie the Riveter (Kovačica Rouzi) je kulturna ikona u SAD i predstavlja Amerikanke koje su tokom II svetskog rata radile u fabrikama i na brodogradilištima, prim.prev.) dobila svoje zakivke kada su SAD ušle u II svetski rat 1941. godine, omogućila je ovim ljudskim kompjuterima da dobiju svoje logaritamske kompjutere.

Te godine je Frenkin Delano Ruzvelt potpisao naredbu da se zaposli više Afroamerikanki i dve godine kasnije, 1943. godine, Lengli je počeo da zapošljava crnkinje sa visokim obrazovanjem i znanjima iz matematike i fizike.

Iako je posao sa platom od 2000 dolara godišnje bio bolje plaćen od većine drugih koji su bili na raspolaganju obrazovanim ženama u to vreme, kao što su poslovi medicinskih sestrara ili učiteljica, matematičarke crnkinje, ili kompjuteri, su bile podvrgnute segregaciji u Hemptonu u Virdžiniji, gde je NACA osnovala svoju istraživačku laboratoriju. Radile su u prostorijama odvojenim od belih kompjutera, morale su da koriste odvojene toalete i da sede za stolovima za obojene u kantini. Posle nekoliko godina od početka programa, neudati beli kompjuteri su bili smešteni u luksuznim domovima. Istovremeno, neudati crni komputeri su morali da traže smeštaj u gradu, što nije uvek bilo lako. Laboratorija se čak nalazila na istom mestu gde je nekada bila plantaža.

Uprkos sistematskoj diskriminaciji, ove matematičarke su i dalje računale.

“Otpornije su nego što bih mogla da zamislim”, rekla je Dačis Heris, profesorka Američkih studija na koledžu Mekalister u Minesoti, koja je deo “Projekta o ljudskim kompjuterima”, koji je započeo prošle godine. On predstavlja saradnju Herisove, Lusi Šort, skorašnje diplomkinje koledža Mekalister i istraživačice i spisateljice Margo Li Šeterli, čija će knjiga Skrivene figure: Neispričana priča o Afroamerikankama koje su pomogle SAD da pobedi u svemirskoj trci, biti objavljena u izdavačkoj kući Vilijam Morou/HarperKolins sledeće godine. (Takođe, na osnovu knjige će možda biti snimljen film.)

U sklopu projekta, ove tri žene su obišle laboratoriju i videle gde su matematičarke crnkinje radile, u zgradi udaljenoj milju (oko 1,6 km, prim. prev.) od belkinja. Ta zgrada nije imala toalet, rekla je Herisova.

Ovakvi detalji su za Herisovu veoma lični, pošto je njena baka Mirijam Denijel Men, bila jedna od prvih crnih kompjutera u Lengliju. Kao bivša nastavnica matematike, Menova je radila u laboratoriji do 1966. godine, kada je morala da se penzioniše zbog bolesti. Umrla je 1967. godine, dve godine pre sletanja na Mesec. Između ostalog, radila je na programu Merkur sa Džonsonovom, praveći proračune za letove Alana Šeparda i Džona Glena.

Za razliku od Menove, Ketrin Džonson nije dugo morala da radi u odvojenoj zgradi. Dobila je posao 1953. godine i prvo je smeštena u kompjuterski deo, ali već posle nekoliko sedmica počela je da bliskije sarađuje sa inžinjerima, unapređenje koje je ona pripisala tome što im je stalno postavljala pitanja o različitim temama. Jedno takvo pitanje je bilo: Zašto ženama nije dozvoljeno da prisustvuju sastancima i brifinzima? Da li postoji neki zakon koji to zabranjuje?

Nije postojao takav zakon. U narednih pet godina, Džonsonova je postala jedina članica Svemirske radne grupe, koja nije bila bele rase i muškog pola, a zadatak joj je bio da što pre pošalje astronaute u svemir. Kada se to po prvi put dogodilo, 3 godine kasnije, 1961. godine, proračuni Džonsonove za putanju kapsule Alana Šeparda su odigrali ključnu ulogu.

“Rana putanja je bila parabola i bilo je lako predvideti gde će se nalaziti u bilo kom trenutku”, rekla je Džonsonova za Lenglijev interni bilten Istraživačke vesti, 2008. godine. “Ranije, kada su rekli da žele da se kapsula spusti na određeno mesto, pokušavali su da izračunaju kada bi trebalo da krene. Ja sam rekla: “Pustite mene da to uradim. Recite mi kada i gde želite da se spusti i ja ću to uraditi unazad i reći vam kada da poletite”. To mi je bila jača strana.

Kada je došao red na Džona Glena da poleti, NASA je za takve proračune počela da koristi mašine. Ali Glen, koji nije imao poverenja u ovu novu tehnologiju, insistirao je da Džonsonova još jednom proveri rezultate.

“Mnogo više i mnogo brže možete uraditi na [mašini] računaru”, rekla je Džonsonova Istraživačkim vestima. “Ali kada bi završili proračun na [mašini] kompjuteru, pozvali bi nas i rekli: “Recite joj da proveri da li je putanja koju je kompjuter izračunao tačna”. Tako sam je ja proverila i bila je tačna. Glen je kasnije postao prvi Amerikanac koji je boravio u Zemljinoj orbiti.

Džonsonova je nastavila da ostavlja trag i u budućim misijama, uključujući i proračun putanje za Apolo 11, a zatim je svoja stručna znanja stavila na raspolaganje i u spejs šatl programu.

Zbog svog doprinosa svemirskom programu, Džonsonova je 24. novembra prošle godine od predsednika Obame dobila Predsedničku medalju časti, koja se smatra najvećim civilnim priznanjem. Iako je priznanje odato samo njoj, ne treba zaboraviti ni druge žene, uključujući Menovu, Meri Džekson, Doroti Von i Ketrin Pedru, da navedemo samo neke od njih. Sve one su srušile profesionalne barijere za crnkinje- i odigrale ključne uloge u procesu koji je sve nas približio zvezdama.

Izvor: Mentalfloss.com

Prevela i priredila: Tamara Mardešić/ Radne žene