Igor D. Marković - Izabrane pjesme
Foto: Kazaljka.net
Igor D. Marković rođen je 15.5.1988. u Leskovcu. Pjesnik je i kolumnista. Pjesme su mu objavljivane u zbornicima i časopisima – ,,PoezijaSRB’’, ,,Bookche’’, ,,Kvaka’’, ,,Slovoslovlje’’, ,,TOK’’, ,,Kazaljka’’, ,,Suština Poetike’’, ,,Caš Prirode’’, ,,Booke.hr’’, ,,Pomak’’, ,,Čovjek-Casopis’’, ,,Žig Info’’, ,,Sedma Sila’’, ,,Zeleni Konj’’.
U IME NARAVI
Gospodo nadničari
čestiti neimari
i braćo praktikanti
Molim pijuke u ispucale ruke
Udrite svom snagom
gvozdene kljunove u teme ilovače
Nek zaori pesma haustorima
Idu praznici
svečanosti za glavoseče
Zato pljunite makar i u šake
Iz peta zapevajte o nepravdi
zaboravljenima
bolesnima
I ostavljenima
I za one uplakane kojima
su ptice iz gnezda sačmom sudbine odstreljene
I zakucajte vratovima
eksera tesno sanduke do glave
da se ni teslom ne mogu napolju
Možda se udesi fina muzička kutija od čamovine
I iz nje opet začuje labava reč utehe
Umesto poklona ispod poliuretanske jelke
-Sve će to narod pozlatiti
A nas ovde neće poklati
Ni vukovi ni šakali
A ni besni psi lutalice
već Ovce sa zubima izopačenih vilica
Sa karijesom do kutnjaka
od egoizma sebičluka i
sujete
u svojoj najboljoj nameri
Da TI NEŠTO pravo kažem o Njemu
Obelodanjujem ti tajnu
Znaš li možda ti
Ko je posejao iskre po neugaženoj oranici
okomito naopako svaku na svoju stranu
da svod na spaljeno polje žita nalikuje
I svake večeri isteruje mesec
kao pijanca iz kafane
I bezrasno šugavo pseto...
Nemam pojma
otkud bih znao
ni ko je ni šta je
Ali vrlo verovatno neko kog svi znamo
a niko suštinski ne poznaje
PEŠČANIK
Iz potiljka stakla maršira pustinja
otiče zrnom
Iz biće u tada
A peščana dina na korenu dlana
Je prošlost u pesku
iscurelog sada
(č)Igre Gladi
U redu je pitati
Koliko gladi stane u
metar kvadratni asfalta
Možda neko ume da izmeri
Koliko je praznih kašika potrebno
da se siroče na trotoaru nahrani
I zasto je glasačka kutija
skuplja od one ispred prosjaka
I zašto ima prosjaka
I majki bez dece
I dece bez očeva
Pitati
U redu prvi
Ili poslednji iz reda
A tek onda ramenima slegnuti
Jer će red zavoditi
Oni koji nisu pitani
IZVINITE DA LI STE SLOBODNI...
Ako me sagledate kao reč
Vi ste sigurno prevareni sopstvenim čulima
Otvorite li širom zemlju dlanovima
videćete da je čitav koren neba urastao duboko u potiljak vremenu
Iz čega niče svet
i krošnja se u beskrajni plavi krug
sa prezrelim plodovima zvezda
koje jutrom po maslačima opadaju
A ako verujete jedino očima
Nemojte treptati molim Vas
One Vas kao lisica lažu dok sanjate o večnosti sa nekim nalik meni
Jer tu gde smo se prvi put susreli
tu moramo jednom prestati
Ipak ako jesam kako Vam pogled govori
Imam se prava izbrisati
zgužvati i pocepati
slovo po slovo ostaviti jedino razmak u zagrljaju
Mora da je tako jedino moguće voleti
Jer čim smo se susreli
mi smo doživotno osudjeni na život i smrt jednako
bez pomilovanja istovremeno
na ovoj stanici
NEKI ČOVEK
Pod kamenom covek!
Od opstajanja iznemogao
Imetak razdelio
Zaduženo razdužio
I oprostio potomcima
što u svemu sliče njemu
Sad
zahvalnice ruže mermer
A on počiva spokojno
Govore
da je umro.
