fbpx

Goran Marković - Srbija godine nulte

"Srbija, godine nulte" Gorana Markovića je delo koje igra po svojim pravilima i reanimira posustalu srpsku filmsku kulturu.

968full feed

Dimitrije Vojnov

Režija: Goran Marković
Uloge: Goran Marković, Dragana Martinović, Rade Marković, Veran Matić, Olivera Marković, Vojin Marković, Zorica Moskovlić, Sophie Duez, Bernard - Henri Levy.
Proizvodnja: Francuska - Jugoslavija 2001.
Distribucija: VANS

"I u najvećoj tišini stravičnog časa ponekad je dovoljno da neko progovori -- možda će To promeniti tok stvari. (A. Kami)"

U filmskoj kritici ne postoje pravila. Ipak, mogu se odrediti pojedine uslovnosti koje čine studioznu filmsku kritiku. To su, analiza autorove namere, rasprava o tome koliko je ta namera ispunjena (i na koji način) i zaključni sud o tome koliko su te namere relevantne.

"Srbija, godine nulte" Gorana Markovića je delo koje igra po svojim pravilima i reanimira posustalu srpsku filmsku kulturu.

Reč je o formalno oslobođenom delu u kome se lična ispovest sprovodi kroz izjave, igrane rekonstrukcije događaja i arhivske materijale. Takva forma je zapravo više neka vrsta igre, autorov poziv da zakoračimo u njegovu filmsku gostionicu i razmotrimo kako je on doživeo proteklih šesnast godina u kojima smo svi zajedno patili.

A to podsećanje je potresno. Vodi nas kroz mračne budžake Miloševićevog siledžijstva. Podseća nas na partijsku pornografiju koja se širila sa RTS - a. Podseća nas na događaje koji su razorili sve što nam je bilo najsvetije. Podseća nas da beznađe u kome danas živimo potiče iz bestidništva uhapšenog vođe. Potvrđuje našu misao da nam je Milošević oteo deo bića i da se od toga nikada nećemo oporaviti. Konačno, otkriva nam da patimo od helsinškog sindroma, pojave da se talac veže za otmičara, i da se zato nostalgično prisećamo Miloševićeve epohe i opozicione borbe što nam je ulivala nadu.

Neraskidivi deo ovog ličnog filma je svakako autorova ideologija. Na tom nivou, mogu reći samo jednu stvar - slagali se vi sa njim ili ne, unutrašnje poštenje njegovog iskaza ne možete osporiti. Fudbalski rečeno, Marković igra otvoreno, na sve ili ništa a na vama je da odlučite da li takvom igrom postiže golove ili autogolove.

"Srbija, godine nulte" je izvanredno tehnički realizovana iako je snimana van glavnotokovske produkcije sa posebnim insistiranjem na autentičnosti lokacija. U tom smislu, sve pohvale zaslužuje Miško Nećak, čovek koji je bar po špici, najviše radio na vizuelnom ugođaju. Glavni tehnički adut filma je ujednačenost slike u igranim i arhivskim segmentima što je na estestskom planu doprinelo celovitosti i čulnoj ravnoteži dela. Pokret kamere u "Ateljeu 212", recimo, referiše na "Već viđeno" i pokazuje da je Marković ne samo ovladao digitalnom tehnologijom već da i u svom desetom filmu može da nadigra najnoviju generaciju atraktivnih domaćih reditelja - stilista.

"Srbija, godine nulte" se u okvirima autorovog opusa nadovezuje na najpotentniju liniju njegove subverzije koja se ogleda u zanatski perfektnoj emancipaciji pristojnoti i građanskog duha koji su svoj vrhunski spoj dostigli u remek - delu "Već viđeno".

Dozvolio sam vam da se u nekoliko pasusa osetite pametnijim od teksta. I da se sve vreme prisećate kako sam igrao u Markovićevom filmu "Tito i ja". Jesam. Neću napisati ni slovo da bih branio svoju objektivnost. Samo ću pokazati da znam da vi znate. A vi sami odaberite da li ćete mi verovati.

Ako mi poverujte da zaista iskreno i nepristrasno govorim o ovom filmu - pogledajte ga. Naročito, ukoliko se ne slažete sa autorovim političkim razmišljanjem. Ovaj film vas neće preobratiti ali će vas podsetiti da smo svi mi ipak zajedno pretrpeli veliku muku za vreme Miloševićeve vladavine.

Iza svih promocija, kritika, izvinjenja i opravdanja, u sred srpske kulturne pustoši, ostaje precizan i nadahnut lični film koji u isto vreme i potresa i zabavlja. Zapravo, čini sve ono što većina naših filmova neuspešno pokušava.

2002. godne film 'Srbija godine nulte' Gorana Markovića dobio je posebno priznanje na međunarodnom 4. Motovunfilmfestu u istarskom gradiću Motovunu.

Izvori: srpskifilm.blogspot.ba i blic.rs