Hemingvej je ponovo na Kubi!
Nakon 55 godina, Ernest Hemingvej se ponovo vratio na Kubu - mesto u kom je proveo više od trideset godina. Ovaj američki pisac, koji je obeležio svetsku književnost, i znatno uticao na brojne generacije drugih pisaca i novinara, sada se pojavljuje u ulozi protagoniste u filmu „Papa“. Ovo je prvi film snimljen na Kubi nakon više od pedeset godina ekonomske blokade od strane Sjedinjenih Američkih Država, usmerene ka uništenju kubanske ekonomije.
Glavni grad Kube bio je Hemingvejev dom nešto više od tri decenije, sve do 1959. godine, kada dolazi do Revolucije predvođene Fidelom Kastrom. Nažalost, ovaj pisac odlazi iz zemlje koja je predstavljala oazu mira u njegovom životu, i to zbog političkih nesuglasica između američke i kubanske Vlade.
Bilo je potrebno više od četiri godine da dve Vlade uspostave dogovor, kako bi film mogao da se snimi na Kubi. Režiser i producent, Bob Jari, kaže da su pregovori kulminirali, između ostalog, budžetskim ograničenjem, te je bilo izdvojeno samo 150 hiljada dolara, što je malo za snimanje filma bilo gde u svetu. Jari ističe i kako je od velike važnosti bilo to da se film snimi baš na ovom ostrvu, a ne na nekom drugom mestu, koje ne bi bilo vezano za Hemingveja.
Činjenica da dva sukobljena tabora, Amerika i Kuba, nisu imala diplomatske dogovore, nije obeshrabrivala režisera da deo Holivuda prenese na Kubu. Kaže da su članovi kubanske Vlade bili izuzetno ljubazni. Bilo im je, čak, dozvoljeno da snimaju i na mestima koja su bila pod posebnim nadzorom, i koja nije mogao svako da posećuje. Jedno od tih mesta je Hemingvejeva kuća nedaleko od Havane, sada već pretvorena u muzej. Uz dobru saradnju, i udružene snage kubanskih i američkih profesionalaca, bilo je mnogo lakše odraditi posao.
„Papa" na simboličan način predstavlja ponovno uspostavljanje diplomatskih odnosa između dve zemlje. Na premijeri se, u sali prepunoj gledalaca, pojavila i unuka legendarnog pisca, Marijel Hemingvej, koja je imala i ulogu u filmu. „Ovaj film prikazuje nešto što je nepoznato mnogim ljudima u Sjedinjenim Američkim Državama, a to je izuzetno velika povezanost koju je moj deda imao sa Kubom", rekla je ona.
Radnja filma predstavlja događaje iz poslednje tri godine Ernestovog života, i to iz perspektive jednog od njegovih najboljih prijatelja. Taj period obeležili su duboka depresija i alkoholizam, što je na kraju dovelo do piščevog samoubistva 1961. godine, samo godinu dana nakon što je otišao sa ostrva.
Režiser filma je posebno zadovoljan načinom na koji su i američka i kubanska publika prihvatile film, posebno jer je njegovo prikazivanje neposredno prethodilo trenutku kada su ponovo uspostavljeni diplomatski odnosi između dve sukobljene zemlje. On ističe kako bilo koja umetnost, u ovom slučaju film, može da poveže ljude bolje nego političari.
Ipak, Hemingveja su voleli i jedni i drugi, i može se slobodno reći da upravo on predstavlja most koji spaja te sukobljene strane.
Prevela: Nataša Antić, iserbia
Izvor: El Pais
