fbpx

EIB finansirala projekte na Zapadnom Balkanu sa 853 miliona evra u 2021. godini

eubank

Foto: Shutterstock

Evropska investiciona banka (EIB) u 2021. godini uložila je 853 miliona evra u Zapadni Balkan u održivi razvoj, zelenu tranziciju, digitalizaciju i podršku malim preduzećima, saopšteno je na prezentaciji rezultata u Luksemburgu. 

Evropska investiciona banka (EIB) u 2021. godini uložila je 853 miliona evra u Zapadni Balkan u održivi razvoj, zelenu tranziciju, digitalizaciju i podršku malim preduzećima, saopšteno je na prezentaciji rezultata u Luksemburgu.

Prošle godine je EIB investirala 560 miliona evra u mala i srednja preduzeća. U digitalni sektor ZB uloženo je 200 miliona evra čime je EIB postala jedan od najvećih finansijera digitalizacije. U okviru finansijskog paketa Tima Evropa, EIB je uložila 1,7 milijardi evra za brži oporavak regiona od kovida-19, obezbeđujući zeleni, digitalni i održiv rast.

Da bi povećala svoje lokalno prisustvo i pojačala finansijsku i tehničku pomoć za zemlje izvan EU, Grupacija EIB je osnovala EIB Global, sa ciljem da ubrza planiranje i sprovođenje projekata.
“Zapadni Balkan spada u regione koje će dobiti podršku u okviru ogranka EIB Global, koji će biti i jedan od glavnih partnera Evropske komisije u sprovođenju inicijative Globalni prolaz”, navodi se u saopštenju EIB.

Potpredsednica EIB Liljana Pavlova zadužena za Zapadni Balkan ocenila je da je podrška banke vidljiva ne samo u finansiranju, već i kroz povećanje tehničke podrške u uvođenju Ekonomsko-investicionog plana, kao i Zelene agende na Zapadnom Balkanu.

“Pomogli smo regionu da se prilagodi novom digitalnom dobu, odobrivši znatna finansijska sredstva za unapređenje digitalne infrastrukture i veština. Sada, sa pokretanjem ogranka EIB Global, bićemo u poziciji da reagujemo brzo, da na konkretne lokalne potrebe odgovorimo na terenu, da proširimo svoje partnerstvo i znanje na zemlje i regione kojima je to najpotrebnije. Ovo će otvoriti novo poglavlje i proširi naše domete izvan EU, omogućavajući nam da još efikasnije doprinesemo digitalizaciji, borbi protiv klimatskih promena i inkluzivnom rastu”, poručila je ona.

Izvor: Danas.rs