Auto-put od Beograda do Crne Gore ostaje prioritet, ali šta je još putnicima potrebno?
Barem što se tiče ceremonija otvaranja auto-puteva po Srbiji, letnja sezona 2019. će se svakako pamtiti kao jedna od uspešnijih.
Više hiljada ljudi okupilo se u nedelju na petlji Ljig i prisustvovalo otvaranju deonice auto-puta ka Čačku. Deonica puta nazvana je Miloš Veliki.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić provozao se panoramskim autobusom novom deonicom sa članovima vlade i gostima iz regiona.
Vučić je iskoristio priliku da najavi još jedan auto-put nazvan po istorijskoj ličnosti.
Vožd Karađorđe povezivaće sever Šumadije sa istokom Srbije.
Međutim, automobila na putevima je mnogo, kao i smerova kretanja, pa se postavlja pitanje koliko je još auto-puteva u Srbiji potrebno i koji su vozačima najneophodniji.
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović ranije je najavila izgradnju tri nova auto-puta.
Koridor 11
Auto-put od Beograda do Crne Gore (Koridor 11), planiran da bude dugačak 270 kilometara, i dalje je prioritet.
Nova deonica od Obrenovca do Ljiga dugačka je 62.7 kilometara, što zajedno sa ranije otvorenom deonicom Ljig-Preljina čini 103.6 kilometara auto-puta E763 Beograd-Južni Jadran.
Izgradnja Koridora 11 počela je pre 11 godina, a kako stoji na sajtu Koridora Srbije očekivani rok za završetak radova je kraj 2019. godine.
Završetak radova najavljivan je više puta, pa je tako ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović obećavala da će put biti gotov 2017. godine, odnosno da će već tada do Zlatibora biti moguće doći za samo jedan sat.
Koliko će Koridor 11 koštati nije poznato, ali se zna cena deonica.
Za put Ljig-Preljina utrošeno je 760 miliona dolara, a ugovorena vrednost poslednje otvorene deonice je 430 miliona evra, što je sedam miliona evra po kilometru, objavio je Insajder.
Gde ćemo pre?
Auto-put Miloš Veliki će postići pun efekat kada se izgrade deonice od Novog Beograda do Surčina i do Obrenovca, smatra Milutin Ignjatović, generalni direktor Saobraćajnog instituta CIP.
Očekuje se da deonica od Obrenovca do Surčina bude gotova do kraja 2019. godine, a od Surčina do Novog Beograda do sredine 2021. godine.
„Tada će Beograd biti optimalno povezan sa Čačkom", kaže Ignjatović za BBC.
Saobraćajni institut CIP projektuje i deonicu auto-puta od Preljine do Požege, a prema rečima Ignjatovića, očekuje se i početak projektovanja „najteže deonice na Koridoru 11 - od Požege do Boljara.
„Kada se okončaju projekti i izvedu radovi na predmetnim deonicama može se zaključiti da će Srbija dobiti savremen, moderan auto-put od Beograda do Boljara", istakao je Ignjatović.
Dodaje da je od velikog značaja za Srbiju i završetak autoputne i železničke obilaznice oko Beograda, kao i Moravskog koridora.
Koridor 11 je „prioritet koji mora da se kompletira" i za nekadašnjeg ministra saobraćaja Milutina Mrkonjića.
„Obavezno nastavak auto-puta od Preljine do Požege, pa od Požege do Ivanjice, granice sa Crnom Gorom", smatra Mrkonjić.
Koridor 10
Ni Koridor 10 još nije gotov, jer su radovi na istočnom kraku ka Bugarskoj još uvek u toku.
Najavljivano je da će taj auto-put na jesen biti potpuno otvoren za saobraćaj.
Najveći izazov na izgradnji tog auto-puta bio je deo kroz Grdeličku klisuru. Ova deonica otvorena je u maju 2019. godine.
Izgradnja južnog dela Koridora 10 dugog 74 kilometra počela je 2013. godine. Na delu kroz Grdeličku klisuru radilo se šest godina i za to vreme je izgrađeno 26,3 kilometra auto-puta, 36 mostova i dva najsavremenija tunela, podaci su Koridora Srbije.
Za Miloša Velikog zasad potrebni veliki rezervoari
Oni koji se zapute u Čačak, moraće da napune rezervoare pre izlaska na novu deonicu auto-puta, jer pumpi na novom putu još uvek nema, pišu Večernje novosti.
Prve pumpe bi trebalo da se otvore tek sledeće godine.
A pumpi još uvek nema ni na novoj deonici Koridora 10 u Grdeličkoj klisuri.
Moravski Koridor i novi auto-putevi
„Na leto nas očekuje početak radova na auto-putu ka Bosni i Hercegovini, od Sremske Rače do Kuzmina, kao i Moravskog koridora, veoma važnog za Srbiju jer će povezati Koridore 10 i 11 i velike gradove u centralnom delu zemlje", rekla je Mihajlović medijima.
Planirano je da Moravski koridor bude dugačak 112 kilometara. Ovaj auto-put povezivaće Pojate i Preljinu.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture trenutno traži strateškog partnera za izgradnju ovog koridora.
A jedan od najvećih građevinskih poduhvata biće izmena toka Zapadne Morave.
Prostorni plan budućeg auto-puta otkriva da je predviđeno da se tok reke izmeni u blizini Kraljeva.
Kada je reč o planovima za nove deonice auto-puta, Mrkonjić kaže da „mi možemo da se ljutimo koliko hoćemo, ali auto-put Priština-Niš-Sofija spada u evropski koridor".
Mrkonjić dodaje da je veoma važna i deonica Beograd-Obrenovac Koridora 11.
Dodaje da auto-put Beograd-Čačak, „možda nije bio od interesa za Evropu", ali je svakako bio „najteži put sa najgušćim saobraćajem".
Vožd Karađorđe
Još jedna istorijska ličnost - Vožd Karađorđe - trebalo bi da poveže Šumadiju i istočnu Srbiju.
Šumadijski koridor koji će povezivati Mladenovac i Bor, nosiće ime po vođi Prvog srpskog ustanka.
Kako je istakao predsednik Srbije, auto-put Vožd Karađorđe i brza saobraćajnica ići će „u ipsilon kraku od Mladenovca do Aranđelovca, od Topole do Rače, Svilajnca do Despotovca i Bora".
Sa bezbednosne strane, svaki auto-put je dobrodošao
Izgradnjom ovakvih savremenih puteva brzina kretanja vozila će se povećavati, a broj nezgoda smanjivati, smatra direktor Saobraćajnog instituta CIP.
Sličnog mišljenja je i Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.
„Izgradnja auto-puteva u Srbiji ima strateško značenje ne samo po pitanju privrede, već i iz aspekta bezbednosti saobraćaja", izjavio je ranije Okanović za BBC.
Okanović je istakao da se veliki broj saobraćajnih nesreća dešava upravno na deonica od Beograda ka Crnoj Gori.
„Ta deonica je izuzetno opterećena, uz niz nepovoljnih okolnosti koje utiču na bezbednost saobraćaja. Onog trenutka kada taj isti putni pravac pokrijete auto-putem, slika se drastično menja na bolje."
