Postoji nekoliko već ustanovljenih razlika među polovima po pitanju toga ko je skloniji brizi. Briga može na prvi pogled zvučati kao loša ideja, osim ukoliko nas ne vodi spašavanju sopstvenih života. Mnoge žene veliki deo svojih inače zdravih života provedu u brizi. Muškarci na prvi pogled čine se imunijim, ali je to samo iluzija.
Dobra i loša anksioznost
Zbog sličnosti u telesnom reagovanju, nekada nam je lako da pomešamo strah i anksioznost. Ipak, razlika između ove dve emocije je velika. Strah nam pomaže da se klonimo opasnosti koje nas mogu ugroziti, alarmira nas i angažuje telesne reakcije koje nas mogu zaštititi. Kada se nalazimo na, recimo, krovu, strah će nam omogućiti da se ne približavamo ivici previše i ne ugrozimo sopstveni život. Ono što je interesantno jeste da ima vrlo malo žena koje se bave poslovima koje uključuju penjanje po krovovima ili sečenje visokih stabala.
Zapravo, kada je reč o bilo kom opasnom zanimanju, od ekstremnog ribolova pa do rada u rudniku, muškaraca ima daleko više nego žena. Samim tim, oni su mnogo češće žrtve nezgoda koje mogu nastati pri ovakvim poslovima. Žene su, s druge strane, religioznije od muškaraca, što može biti jedan od načina na koji se borimo sa strahom i neizvesnošću.
Istraživači u oblasti zdravlja znaju da žene mnogo više brinu o sebi. One češće idu na zdravstvene preglede čak i kada nemaju nikakve zdravstvene tegobe, manje i ređe konzumiraju alkohol ili cigarete i češće i redovnije vežbaju i vode računa o svojoj kilaži i telesnoj formi.
Žene, takođe, mnogo ređe stradaju u automobilskim nesrećama, a razlog je u tome što, generalno, voze opreznije od muškaraca. Nizak stepen preuzimanja rizika kod žena objašnjava se prirodnom selekcijom, zato što žene, preuzimajući manji rizik, imaju veće šanse da prežive i stoga se mogu brinuti o potomstvu.
Loša strana ovakve tendencije kod žena jeste – briga. Žene su podložnije anksioznim poremećajima nego muškarci, a hronična anksioznost može voditi depresiji. To, između ostalog, objašnjava zašto žene u dvostruko većoj meri boluju od kliničke depresije u odnosu na muškarce (naravno, sasvim je sigurno da češće zbog ovih problema traže pomoć, dok veliki broj depresija kod muške populacije ne dobija nikakav medicinski tretman).
Sa druge strane, muškarci koji su skloni riziku uživaju viši socijalni status zato što nemaju problem sa time da se suoče sa drugim muškarcima. Zato su oni, od ranog odraslog doba, generalno manje plašljivi, skloniji su preduzimanju rizika, ali i nasilju.
Na prvi pogled moglo bi se zaključiti da se ovakve razlike među polovima po pitanju straha i anksioznosti teško mogu anulirati. Međutim, danas su mlade žene sklonije riziku nego žene nešto starijih generacija. Jedan od razloga može biti osnaživanje žena da učestvuju i u vrlo zahtevnim sportovima, poslovima i životnim oblastima koje su ranije bile rezervisane isključivo za muškarce.
Mlade žene sklonije su riziku
S obzirom da žene sve više rade na zahtevnim radnim mestima i užvaju drugačiji društveni status u odnosu na svega nekoliko decenija unazad, njihova sklonost ka preuzimanju rizika samim tim raste. U mnogim kategorijama rizičnog ponašanja, kao što su zloupotreba alkohola, nemarna vožnja i slično, mlade žene sve su sličnije takođe mladim muškarcima. Ovaj fenomen nije do sada bio primećen u dosadašnjoj istoriji u velikom delu civilizacije.
Iako moderni svet briše međupolne razlike kada je reč o preuzimanju rizika, žene su, gledano u proseku, i dalje manje sklone rizičnim ponašanjima. Evolucijski predodređena razlika među polovima postoji i u sferi emocionalnih predispozicija. Žene su, u globalu, anksioznije od muškaraca, a upravo ta anksioznost, na prvi pogled paradoksalno, jedan je od razloga zašto one žive dužim i zdravijim životom.
Reference:
1. Courtenay, W. H. (2000). Behavioral factors associated with
disease, injury, and death, among men: Evidence and implications
for prevention. Journal of Men’s Studies 9, 81-142.
2. Barber, N. (2012). Why atheism will replace religion:
The triumph of earthly pleasures over pie in the sky. E-book.
Izvor: Psychology Today
Prevod i adaptacija: Ina Poljak, Psihoverzum
