Ekstremne vremenske prilike sve češće

Vremenski uslovi postaju sve ekstremniji zbog klimatskih promena koje je uzrokovao čovek, ocenile su evropske akademije nauka, tražeći da se preduzmu hitne mere kako bi infrastruktura i samo društvo bili spremni da se prilagode novoj klimi. Suše i oluje su se za 35 godina udvostručile, a poplava ima četiri puta više.

Savetodavno veće evropskih akademija nauka (EASAC), organizacija nacionalnih akademija nauka 28 članica EU, Norveške i Švajcarske, pozvala je na intenziviranje aktivnosti u cilju adaptacije klimatskim promenama.

Poplave i drugi hidrološki događaji su se učetvorostručili širom sveta od 1980. i udvostručili od 2004. do 2016, prema najnovijem izveštaju EASAC. Klimatski i meteorološki događaji kao što su suše i oluje su se udvostručili od 1980. godine, dodaje se u izveštaju.

EASAC je upozorio da su ekstremne kiše povećale učestalost poplava u unutrašnjosti a da je rast nivoa mora uzrok češćih poplava i na obalama.

Hrvatska je 18. marta proglasila vanredno stanje pošto je vodostaj reke Save premašio rekordan nivo usled otapanja snega i kiša.

Zbog porasta vodostaja Save i u Srbiji je proglašena vanredna odbrana od poplava kod Šapca, ali se ne očekuje izlivanje reke. Vanredna odbrana proglašena je i na području Kruševca zbog izlivanja Južne Morave.

Načelnik Sektora za vanredne situacije Srbije Predrag Marić je rekao da će tokom aprila, zbog otapanja snega u Austriji, pažnja biti usmerena na Dunav i da će pripravnost i nadzor te reke tada biti neprekidni.

Protiv poplava i klizišta bore se i službe za vanredne situacije u Crnoj Gori i Albaniji.

Time je nastavljen trend "čudnih" vremenskih prilika, kao što je bio rekordni vreli talas koji je leta 2017. zahvatio Evropu.

Tokom talasa vrućina, nazvanog "Lucifer", temperature su u avgustu 2017. prelazile 40 stepeni u delovima Evrope, uključujući Srbiju, Hrvatsku i Italiju. Prema nekim klimatskim modelima to bi moglo da postane norma do 2050. ako se nastavi rast emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Ekstremni vremenski uslovi povezani su i s ogromnim ekonomskim troškovima. Uragan Katrina, koji je pogodio jugoistočnu obalu SAD 2005. godine, označen je kao najskuplja prirodna katastrofa u istoriji osiguranja. Osiguravjuće kompanije su do sada isplatile 45,1 milijardi dolara odštete u šest američkih država.

Prema podacima EASAC, gubici od oluja u SAD povećani su sa manje od 10 milijardi dolara 1980. na gotovo 20 milijardi dolara 2015.
U Evropi su, međutim, uprkos češćim poplavama, gubici ostali nepromenjeni. U izveštaju se navodi da bi to moglo da znači da mere zaštite daju rezultate.

Prilagođavanje

EASAC je u novom izveštaju ponovila svoje preporuke iz 2013. godine, uključujući intenziviranje sakupljanja informacija, razmenu najboljih praksi u odbrani od poplava i pružanje boljih uputstava poljoprivrednicima.

U izveštaju se ističe da su ekstremni vremenski događaji sve učestaliji i da će se takav trend nastaviti, što prilagođavanje infrastrukture posledicama klimatskih promena čini još hitnijim.

Programski direktor EASAC za životnu sredinu Majkl Norton izjavio je da adaptacija i ublažavanje treba da ostanu "kamen temeljac" borbe protiv klimatskih promena. Dodao je da je novi izveštaj objavljen u pravo vreme imajući u vidu da Evropska komisija planira da ove godine proceni svoju klimatsku strategiju.

To će biti deo procesa čiji je cilj izmena energetskih zakona EU za narednu deceniju i smanjenje emisije štetnih gasova za 40% do 2030.

Golfska struja

Jedna od najvećih posledica klimatskih promena mogao bi da bude uticaj na Golfsku struju, koja prenosi toplu vodu od Meksičkog zaliva do zapadne Evrope.

Mada još ne postoji naučni konsenzus, stručnjaci strahuju da će veće padavine i otopljavanje leda uticati na struju i dovesti do njenog smanjenja, ili čak potpunog nestanka, s potencijalno katastrofalnim posledicama po evropsku klimu.

Glavni stručnjak UN za arktička pitanja Jan Dusik izjavio je u nedavnom intervjuu za EURACTIV.com da se klimatske promene ne dešavaju ravnom linijom, nego ubrzano.

Dusik je rekao da čovečanstvo mora da se prilagodi uslovima koji se menjaju, dodajući da bi proučavanje posledica promena na Arktiku moglo da bude "lakmus test" za ono što će se desiti u drugim delovima sveta.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta/Hina