fbpx

Istraživanja pokazala: Kružni tokovi znatno smanjuju broj udesa

Kruzni tok a

Nedavno sprovedeno istraživanje u Holandiji pokazalo je kako upotreba kružnog toka u poređenju sa standardnim raskrsnicama smanjuje broj saobraćajnih udesa za 50 odsto.

Osim što uvođenjem kružnog toka broj saobraćajnih udesa bude prepolovljen, broj povređenih smanjen je za 70 odsto.

Broj povređenih putnika u vozilima smanjen je za 95 odsto, pešaka za 89 odsto, ali biciklista, koji spadaju u najugroženije učesnike saobraćaja, za 30 odsto.

Slično istraživanje u Nemačkoj pokazalo je kako uvođenje kružnog toka smanjuje broj nesreća za 44 odsto, a u Švedskoj za 47 odsto.

Osim povećanja bezbednosti saobraćaja, uvođenje kružnog toka umesto standardnih raskrsnica smanjuje vreme čekanja, jer je saobraćaj protočniji, a to povoljno utiče i na životnu sredinu, jer posledično dolazi do smanjenja količine izduvnih gasova.

Kružni tok - enigma za pojedine vozače

Kružni tokovi za pojedine vozače u Srbiji predstavljaju enigmu, odnosno ne znaju saobraćajna pravila koja važe u kružnim tokovima. Kako je ranije ove godine rekao direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović, "nigde toliko zabluda u pogledu saobraćajnih propisa, kao kod kružnih tokova".

On je tada za "Blic" objasnio koje su to ključne faze za učesnike saobraćaja koji koriste kružni tok.

"Postoje tri faze, tačnije tri problematična momenta u korišćenju kružnog toka. To su uključenje, kretanje i najzad isključenje", rekao je Okanović.

Problematika 1: Uključenje

Kada je, kako je tada objasnio, u pitanju samo uključenje u kružni tok, postoji ta večita dilema - ko ima prednost.

"Mnogi su pogrešno ubeđeni da prednost ima vozilo koje je već u kružnom toku, i da vozilo koje se uključuje treba da ga propusti, ali to je zabluda, jer to nije propisano zakonom. To pravilo važi samo kada je tako regulisano saobraćajnom signalizacijom. Ako 'obrnutog trougla' nema, onaj ko je u kružnom toku nema prednost", objašnjava Okanović.

U Srbiji je, ipak, tako regulisano upravo saobraćajnom signalizacijom, da vozilo koje je u kružnom toku ima prednost.

Problematika 2: Kretanje

Kada je u pitanju kretanje kružnim tokom, Okanović je ukazao na glavni problem koji se javlja kod vozača.

"Kretanje u većini kružnih tokova, pa i na Slaviji odvija se po iscrtanim saobraćajnim trakama koje su kružnog oblika, te ih nazivamo prstenovima. Ono što vozači ne shvataju jeste da tokom kretanja kružnim tokom važe ista pravila kao i na autoputu ili bulevaru, dakle bilo kojom deonicom puta sa više traka. Ne možete da sečete trake, tačnije ne možete ići iz krajnjeg levog u krajnji desni prsten, jer ćete tako ometati druga vozila. Prelazak iz trake u traku je dozvoljen, ali ne sme da ometa druge učesnike u saobraćaju", rekao je Okanović.

Problematika 3: Isključenje

Naposletku, dolazimo do isključenja iz kružnog toka.

"O isključenju treba razmišljati pre nego što se uopšte uključimo u kružni tok. Prema našim propisima, vozač je u obavezi da uključi desni migavac kada se isključuje iz kružnog toka. Takođe, smete da se isključite samo iz spoljašnjeg prstena, a drugačije je opet dozvoljeno samo ako ima saobraćajne signalizacije. Bitno je da znate da ne smete da se isključite ako pri tome ometate vozilo desno od vas, a prednost u ovom slučaju ima onaj koji nastavlja kretanje u svojoj traci. Ukoliko prelazite iz trake u traku, ne smete, dakle, 'seći' druga vozila već je potrebno da se blagovremeno prestrojite u spoljni krug ukoliko već ne vozite njime, pre nego što se isključite udesno", kazao je Okanović.

On dodaje i da "kako bi drugi učesnici saobraćaja znali naše namere, dok se krećemo kružnim tokom, uključen je levi migavac, dok pri isključenju 'palimo' desni migavac".

"Da rezimiramo, poštujte saobraćajnu traku, poštujte vozila koja se već kreću određenom saobraćajnom trakom i o isključenju razmišljajte pre nego što se uključite u kružni tok", jasan je tada bio Okanović.

021